Јосип Грубеша, министар правде БиХ, за Глас Српске: Срамота да имамо незавршене процесе за ратне злочине

Један од разлога све већег неповјерења грађана у правосуђе је селективност. Закон мора бити једнак за све, то је предуслов за правну државу, каже министар правде БиХ Јосип Грубеша.

Реформа правосуђа је, према његовим ријечима, од есенцијалне важности на евроатлантском путу БиХ.

- Тешко је очекивати ефикасно правосуђе које је утемељено на начин као што је то случај у БиХ. Вријеме је да сами успоставимо систем у који ћемо вјеровати и који ће одражавати наше виђење будућности - наглашава Грубеша.

* ГЛАС: Структурални дијалог о реформи правосуђа актуелан је годинама, али је направљено мало помака?

ГРУБЕША: Реформа правосуђа је процес и не постоји трик да се заврши преко ноћи. Тако је и структурални дијалог платформа на којој ћемо доћи до правих рјешења. Направили смо важне искораке у оквиру структуралног дијалога, а и даље радимо. Европска комисија нам даје сву могућу подршку на нашем путу и на томе морамо бити захвални, али и свјесни да нам тиме указују повјерење које тек морамо оправдати.

* ГЛАС: Да ли правосуђе коначно мора зауставити праксу ретроактивне примјене Кривичног закона БиХ?

ГРУБЕША: Мој став је да закон мора бити једнак за све, јер је то предуслов за правну државу у коју ће вјеровати сви који живе у БиХ. Један од разлога све већег неповјерења грађана у правосуђе БиХ је и селективност. Европски суд за људска права у Стразбуру је заузео јасан став у вези са овим питањем и одлуком из 2013. године утврдио да правосуђе БиХ не би смјело да у предметима ратних злочина оптужује и пресуђује ретроактивно на основу Кривичног закона БиХ из 2003. године, према којем се казне крећу у распону од десет до 45 година затвора, већ да примјењује знатно блажи Кривични закон СФРЈ који је био на снази у вријеме извршења злочина. Према том закону максимална казна износи 20 година. Све ово указује да је нужна реформа правосуђа, за шта се максимално залажем.

* ГЛАС: Измјене Кривичног закона БиХ којима су предвиђене казне затвора за негирање геноцида узбуркале су јавност, а посебно у РС. Да ли је тај законски приједлог требало да буде ишчишћен и уважене примједбе из РС, па тек онда да се гласа о њему?

ГРУБЕША: Сви опречни ставови у вези са текстом су аргументовани и зато треба полако и пажљиво размотрити сваки од њих. Овај закон је важан и не треба одлуке доносити на пречац и гурати га по сваку цијену. Већ сам рекао да би на моје инсистирање прошао Савјет министара прегласавањем министара из једног народа, што аутоматски одређује његову судбину у Парламенту БиХ. Нужно је да се сагласимо о овом закону прије него што га упутимо у даљу процедуру.

* ГЛАС: Неки Вам импутирају да сте то законско рјешење предложили јер сте знали да га неће подржати посланици и делегати из РС?

ГРУБЕША: Много је рада уложено у овај текст и нисам од оних који девалвирају рад својих људи на начин да тражим од њих да направе нешто за шта знам да неће проћи. Стојим иза сваког од законских рјешења која су изашла из Министарства правде и не шаљем их у процедуру само да бих добио политичке поене, већ што вјерујем у њих.

* ГЛАС: У току је рад на измјенама Стратегије за рад на предметима ратних злочина. Да ли само пуко продужавање рока за рјешавање најсложенијих предмета може довести до помака у тој области?

ГРУБЕША: Срамотно је да 22 године након рата још имамо незавршене предмете који се односе на ратне злочине. Вријеме је за убрзано корачање напријед, па ће Стратегија за рад на предметима ратних злочина из 2008. године врло брзо бити промијењена како бисмо што прије скинули ову тешку хипотеку прошлости и ефикасније наставили реформе. Формирана је радна група која има задатак да редефинише стратегију, јер су се раније предвиђени рокови за рјешавање предмета ратних злочина показали нереалним, с тим да нису само рокови проблем и много тога у стратегији треба размотрити. Потребно је преиспитати критеријуме за категоризацију сложених и мање сложених предмета, елиминисати вођење паралелних истрага на државном и ентитетском нивоу и на цјеловит начин ријешити питање уступања и преузимања предмета. Министарство правде БиХ ће дати све расположиве ресурсе да донесемо Стратегију која има реалне и достижне циљеве.

* ГЛАС: Шта је са припремом закона о Уставном суду БиХ и да ли је вријеме за одлазак страних судија?

ГРУБЕША: Желим вјеровати да смо сазрели да сами у своје руке узмемо кормило наше државе. Посљедњих година стално се прича о прегласавању једног или другог народа у Уставном суду и да један народ другом бира представника у Предсједништву БиХ. Знам да се некима не свиђа да је БиХ земља конститутивних народа, али једном када сви то прихватимо, можемо градити заједничку будућност.

Независност

* ГЛАС: Како коментаришете отворена упозорења предсједника Високог судског и тужилачког савјета БиХ да никад није био јачи политички притисак на правосуђе?

ГРУБЕША: Не бих коментарисао туђе ставове. Свако мора бити одговоран за посао који обавља, што никако не смије бити замијењено утицајем било које врсте. Правосуђе мора бити независно и професионално, али и одговорно. Ако је једнострано, онда се оставља простор за злоупотребе, што није допустиво у правосуђу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.