Шта би договор Србије са руским "Росатом" значиo за Српску

БЕОГРАД - Енергија сунца или ветра не може осигурати енергетску стабилност те је свакој земљи потребан стабилан систем производње електричне енергије који би јој обезбедио привредни раст, а што се може постићи изградњом одговарајућих нуклеарних електрана.

Каже ово за "Глас Српске" професор доктор Миодраг Месаровић са Академије инжењерских наука Србије, који је својевремено био дио тима који је бирао локацију и концепцију за изградњу нуклеарне електране "Кршко".

Коментаришући то што су власти Србије недавно отпочеле преговоре и са руском државном корпорацијом "Росатом" о изградњи нуклеарке, а чему је претходило прошлогодишње укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана, али и француска прелиминарна студија о потенцијалном коришћењу ове врсте енергије у мирнодопске сврхе, Месаровић наводи да Србија све озбиљније улази у овај пројекат који би поред енергетских и економских бенефита донио и многе геополитичке. Подсјећа и да је поменути мораторијум укинут у новембру прошле године, а који је био на снази све од 1989. године након катастрофе у Чернобиљу.

Наводи да се данашња цивилизација суочава са два велика изазова. Један од тих изазова је све већа потреба за електричном енергијом, а други је смањење загађења животне средине. Додаје и да је струка сагласна да нуклеарна енергија све више добија етикету базне, што значи да доноси стабилност снабдијевања чистом електричном енергијом, непрекидно и у свим временским условима. Указује на то да се ради о изузетно захтјевном пројекту, уколико Србија одлучи да уђе у њега те да је неопходно најмање двадесетак година да он буде припремљен и реализован, јер је прије тога неопходно много тога урадити, па и ишколовати кадрове, којих данас у Србији нема у довољном броју. Истиче да су, када су југословенске власти одлучиле да уђу у пројекат градње нуклеарних електрана, оне тада прво послале људе на школовање и усавршавање широм свијета, дајући им стипендије. То образовање почело је још 1955 - што значи да је било потребно 28 година да буду створени сви услови да нуклеарка "Кршко" буде изграђена и пуштена у рад. Подсјећа и да је према некадашњем југословенском нуклеарном програму било предвиђена градња чак четири нуклеарне електране. Прво је направљена НЕ "Кршко" у Словенији, која је пуштена у рад 1983. Наредна је требало да буде "Превлака", уз Саву, низводно од Загреба, а још двије биле су планиране на обалама Дунава. Титов план је био да остале три буду изграђене најкасније до 2000. За другу, код Превлаке је чак био расписан тендер и разматрало се о избору технологије.

- Крајем прошле године смо се коначно ослободили окова поменутог мораторијама. Сматрам да је којим случајем у бившој држави била изграђена још која нуклеарна електрана, Југославија се никада не би распала, јер ови објекти имају и геополитичку тежину. Доношење овог документа било је увод у затварање великог броја погона и економско урушавање државе изнутра. Сада смо поново у прилици да размишљамо и планирамо да изградимо прву нуклеарку на подручју Србије. Али, ништа не може преко ноћи. Мислим да није реално да добијемо нуклеарку пре 2045. Неопходно је ишколовати одговарајуће кадрове. А када је у питању локација, то би вероватно могло да буде негде уз Дунав, на местима која су била предвиђена за тако нешто још у бившој Југославији - каже Месаровић, додајући да би у случају изградње ове електране у Србији многе бенефите имала несумњиво и Република Српска, с обзиром на специјалне везе.

Осврћући се на поједине негативне коментаре да се ради о прескупој инвестицији, Месаровић каже да ако неко уложи новац у нешто што би требало да траје бар 80 година, а при томе му то доноси енергетску стабилност, поставља се питање ли је то онда скупо.

- Да ли је скупо нешто што ће се отплатити за рецимо 20 година, а наредни период представља чист профит. Сматрам да је улагање у нуклеарну енергију најисплативије - поручио је Месаровић.

На питање колико уопште кошта градња једне нуклеарке појашњава да то прије свега зависи од кога се купује опрема, али и да на коначну цијену утиче ко је инвеститор - да ли је приватник или држава. Сматра да је за Србију боља ова друга опција. У том случају за партнера би, мишљења је, требало изабрати руску компанију "Росатом", глобалног лидера у нуклеарној енергији. Оно што их издваја од осталих јесте што испоручују опрему, односно технологију, снабдијевају неопходним горивом, али на крају и ослобађају од нуклеарног отпада, превозећи га и складиштећи у Русији.

- "Росатом" такве и сличне уговоре има већ са Мађарском, Египтом, али и Турском, где је планирана градња чак четири нуклеарне електране, од чега прва треба ускоро да буде пуштена у погон - додао је Месаровић.

Безбједност

"Росатом" је већ у неколико наврата потврдио да је спреман да буде партнер Србији. Посљедњи пут је то јавно поручио и Сергеј Маргелов, шеф сектора ове руске компаније за централну Европу. Објашњавајући колико би Србији било потребно да изгради нуклеарку, рекао је да се ради о периоду од осам до десет година. Поручио је и да када његова компанија гради ове електране, ради то по систему "кључ у руке" те да се оне пројектују тако да могу да издрже земљотресе, цунамије, поплаве па чак и пад великих авиона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.