Šta bi dogovor Srbije sa ruskim "Rosatom" značio za Srpsku

BEOGRAD - Energija sunca ili vetra ne može osigurati energetsku stabilnost te je svakoj zemlji potreban stabilan sistem proizvodnje električne energije koji bi joj obezbedio privredni rast, a što se može postići izgradnjom odgovarajućih nuklearnih elektrana.

Kaže ovo za "Glas Srpske" profesor doktor Miodrag Mesarović sa Akademije inženjerskih nauka Srbije, koji je svojevremeno bio dio tima koji je birao lokaciju i koncepciju za izgradnju nuklearne elektrane "Krško".

Komentarišući to što su vlasti Srbije nedavno otpočele pregovore i sa ruskom državnom korporacijom "Rosatom" o izgradnji nuklearke, a čemu je prethodilo prošlogodišnje ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, ali i francuska preliminarna studija o potencijalnom korišćenju ove vrste energije u mirnodopske svrhe, Mesarović navodi da Srbija sve ozbiljnije ulazi u ovaj projekat koji bi pored energetskih i ekonomskih benefita donio i mnoge geopolitičke. Podsjeća i da je pomenuti moratorijum ukinut u novembru prošle godine, a koji je bio na snazi sve od 1989. godine nakon katastrofe u Černobilju.

Navodi da se današnja civilizacija suočava sa dva velika izazova. Jedan od tih izazova je sve veća potreba za električnom energijom, a drugi je smanjenje zagađenja životne sredine. Dodaje i da je struka saglasna da nuklearna energija sve više dobija etiketu bazne, što znači da donosi stabilnost snabdijevanja čistom električnom energijom, neprekidno i u svim vremenskim uslovima. Ukazuje na to da se radi o izuzetno zahtjevnom projektu, ukoliko Srbija odluči da uđe u njega te da je neophodno najmanje dvadesetak godina da on bude pripremljen i realizovan, jer je prije toga neophodno mnogo toga uraditi, pa i iškolovati kadrove, kojih danas u Srbiji nema u dovoljnom broju. Ističe da su, kada su jugoslovenske vlasti odlučile da uđu u projekat gradnje nuklearnih elektrana, one tada prvo poslale ljude na školovanje i usavršavanje širom svijeta, dajući im stipendije. To obrazovanje počelo je još 1955 - što znači da je bilo potrebno 28 godina da budu stvoreni svi uslovi da nuklearka "Krško" bude izgrađena i puštena u rad. Podsjeća i da je prema nekadašnjem jugoslovenskom nuklearnom programu bilo predviđena gradnja čak četiri nuklearne elektrane. Prvo je napravljena NE "Krško" u Sloveniji, koja je puštena u rad 1983. Naredna je trebalo da bude "Prevlaka", uz Savu, nizvodno od Zagreba, a još dvije bile su planirane na obalama Dunava. Titov plan je bio da ostale tri budu izgrađene najkasnije do 2000. Za drugu, kod Prevlake je čak bio raspisan tender i razmatralo se o izboru tehnologije.

- Krajem prošle godine smo se konačno oslobodili okova pomenutog moratorijama. Smatram da je kojim slučajem u bivšoj državi bila izgrađena još koja nuklearna elektrana, Jugoslavija se nikada ne bi raspala, jer ovi objekti imaju i geopolitičku težinu. Donošenje ovog dokumenta bilo je uvod u zatvaranje velikog broja pogona i ekonomsko urušavanje države iznutra. Sada smo ponovo u prilici da razmišljamo i planiramo da izgradimo prvu nuklearku na području Srbije. Ali, ništa ne može preko noći. Mislim da nije realno da dobijemo nuklearku pre 2045. Neophodno je iškolovati odgovarajuće kadrove. A kada je u pitanju lokacija, to bi verovatno moglo da bude negde uz Dunav, na mestima koja su bila predviđena za tako nešto još u bivšoj Jugoslaviji - kaže Mesarović, dodajući da bi u slučaju izgradnje ove elektrane u Srbiji mnoge benefite imala nesumnjivo i Republika Srpska, s obzirom na specijalne veze.

Osvrćući se na pojedine negativne komentare da se radi o preskupoj investiciji, Mesarović kaže da ako neko uloži novac u nešto što bi trebalo da traje bar 80 godina, a pri tome mu to donosi energetsku stabilnost, postavlja se pitanje li je to onda skupo.

- Da li je skupo nešto što će se otplatiti za recimo 20 godina, a naredni period predstavlja čist profit. Smatram da je ulaganje u nuklearnu energiju najisplativije - poručio je Mesarović.

Na pitanje koliko uopšte košta gradnja jedne nuklearke pojašnjava da to prije svega zavisi od koga se kupuje oprema, ali i da na konačnu cijenu utiče ko je investitor - da li je privatnik ili država. Smatra da je za Srbiju bolja ova druga opcija. U tom slučaju za partnera bi, mišljenja je, trebalo izabrati rusku kompaniju "Rosatom", globalnog lidera u nuklearnoj energiji. Ono što ih izdvaja od ostalih jeste što isporučuju opremu, odnosno tehnologiju, snabdijevaju neophodnim gorivom, ali na kraju i oslobađaju od nuklearnog otpada, prevozeći ga i skladišteći u Rusiji.

- "Rosatom" takve i slične ugovore ima već sa Mađarskom, Egiptom, ali i Turskom, gde je planirana gradnja čak četiri nuklearne elektrane, od čega prva treba uskoro da bude puštena u pogon - dodao je Mesarović.

Bezbjednost

"Rosatom" je već u nekoliko navrata potvrdio da je spreman da bude partner Srbiji. Posljednji put je to javno poručio i Sergej Margelov, šef sektora ove ruske kompanije za centralnu Evropu. Objašnjavajući koliko bi Srbiji bilo potrebno da izgradi nuklearku, rekao je da se radi o periodu od osam do deset godina. Poručio je i da kada njegova kompanija gradi ove elektrane, radi to po sistemu "ključ u ruke" te da se one projektuju tako da mogu da izdrže zemljotrese, cunamije, poplave pa čak i pad velikih aviona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.