Европа више не жели "тројанске коње"?!

БРИСЕЛ - Европска комесарка за проширење Марта Кос представила је приједлог Европске комисије за свеобухватну реформу приступног процеса. План предвиђа постепену интеграцију, строже провјере земаља кандидата и нову методологију за фазу коју је Кос описала као нови хелсиншки тренутак за Унију, пише Јуроњуз.

- Свијет се промијенио, а с њим се мора промијенити и процес проширења -  изјавила је Косова.

Представила је кључне елементе предстојеће ревизије политике проширења. Том иницијативом, која је дуго била запостављена, анализира се како би функционисала Европска унија са више од 30 чланица. Комисија је поново актуелизовала то питање како би преузела вођство уочи важне расправе лидера ЕУ која се очекује у октобру.

Нови хелсиншки тренутак

Према мишљењу словеначке повјеренице, ЕУ се налази пред новим хелсиншким тренутком. Алудирала је на састанак европских лидера у главном граду Финске, којим је омогућено велико проширење након хладног рата, када је Унији приступило десет нових држава.

- Комисија ће представити идеје о томе како се ЕУ мора припремити за тренутак када се кандидати приближе завршној фази преговора. Вјерујем да морамо ријешити четири кључна питања како бисмо на највишем нивоу постигли сагласност о пријему нових чланица - рекла је Koсова.

Сматра да ће проширеној Унији бити потребне значајне реформе како би остала функционална и способна за брзо прилагођавање у кризама. Нагласила је да се промјене у доношењу одлука и институционалној структури могу спровести без измјена основних уговора. На тај начин избјегли би се дуготрајни преговори и неизвјесна ратификација у државама чланицама.

- Морамо то искористити да поједноставимо и учинимо флексибилнијим доношење одлука. То би могло значити смањење броја области у којима једна држава може блокирати све остале, али и смањење наших институција -  изјавила је Косова.

Указала је и на механизам појачане сарадње, који мањој групи држава ЕУ омогућава напредовање са одређеном иницијативом ако остале чланице за то нису спремне. Тај механизам већ се примјењивао у областима попут Шенгена и евра.

Јачање постојећих мјера

Други елемент који је Кос истакла јесте јачање постојећих заштитних мјера. Циљ је спријечити да нове чланице забиљеже пад демократских стандарда и владавине права. Ту идеју предложило је пет држава оснивачица ЕУ, које су као примјер навеле искуство са Мађарском под Виктором Орбаном.

-Морамо ићи корак даље. Морамо осигурати да не примимо 'тројанске коње'', ни данас, ни за десет или 20 година. Искуство нам је показало да су потребни јачи заштитни механизми којима ћемо спријечити, а по потреби и исправити, кршења основних начела и вриједности Уније - истакла је Косова.

Приједлог је ипак контроверзан, јер би се могао косити са основним начелом ЕУ о једнакости чланица и потенцијално створити чланице другог реда.

- Такве су мјере нужност, а не опција. Оне су кључне за изградњу повјерења и јединства унутар Уније како бисмо могли прихватити нове чланице -  додала је Косова. Напоменула је и да би строжи механизми могли олакшати сам процес ратификације.

Неколико земаља ЕУ, прије свега Француска и Њемачка, такође је предложило ревизију методологије проширења. Нагласак је на постепеној интеграцији, која би кандидатима понудила конкретне користи већ у ранијим фазама процеса.

- Проширење ЕУ мора се развијати како би одговорило на данашњу стварност - рекла је Косова.

Деценије

Упозорила је да приступни процес може трајати деценијама, што противници ЕУ могу искористити за политички притисак и опструкцију.

- Зато морамо напустити логику све или ништа. Потребан нам је структурисанији приступ како бисмо надокнадили вријеме којег више немамо. Морамо тражити амбициозније начине за постепену интеграцију - изјавила је Косова.

Хитна потреба за промјеном методологије углавном произлази из почетка приступног процеса са Украјином. Европске пријестонице страхују да ће неки облик чланства и безбједносне гаранције морати бити дио будућег мировног споразума са Русијом, чиме би се осигурало да Кијев остане у европској сфери утицаја.

Косова је напоменула да кандидати већ сада могу остварити неке ране погодности, као што је придруживање Јединственом подручју плаћања у еврима (СЕПА) или повезивање на енергетску мрежу Уније.

-То су позитивни кораци, али нису довољни - додала је Косова.

Прелазне мјере

На крају је повјереница за проширење напоменула да Брисел мора разумјети утицај нових чланица на постојеће државе и заштитити интересе Уније од могућих ризика.

- Имамо искуства са далекосежним прелазним мјерама које осигуравају несметану интеграцију нових чланица. Исто тако, морамо осигурати да буџет ЕУ и даље може финансирати наше приоритете -  додала је.

Питање укључивања нових држава у буџет ЕУ изазива неслагања међу европским владама, што додатно компликује већ напете преговоре о сљедећем вишегодишњем финансијском оквиру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.