Цвијановић: Заједнички аранжмани СНСД-а и СДА могу да функционишу само уз сагласност

САРАЈЕВО - Потпредсједник СНСД-а Жељка Цвијановић изјавила је да заједнички аранжмани СНСД-а и СДА могу да функционишу само ако о њима постоји сагласност, а никако на уцјенама.

Оцјењујући да сарадња СНСД-а и СДА никада није била “супер добра”, Цвијановићева је рекла да свака странка има своју агенду, на основу којих се настоје усагласити неке ствари.

Цвијановићева, која је и предсједник Републике Српске, рекла је за Федералну телевизију да нису тачни наводи да сарадња између ове двије странке постоји само када се врше именовања јер се у пракси види да двије странке не сарађују на том плану.

Када је ријеч о одгађању именовања Млађена Божовића за министра за људска права и избјеглице у Савјету министара, Цвијановићева је навела да је то питање за СДА и званичнике те странке и нагласила да се ово именовање не може доводити у везу са захтјевима СДА да се Сенад Братић врати на мјесто потпредсједника Народне скупштине Републике Српске.

“Договор за ниво БиХ је постигнут и он ни на који начин није жскопчанж ни са једним ни са другим ентитетом”, поручила је Цвијановићева и навела да као што СДА има аспирације да има свог потпредсједника Народне скупштине Српске, тако и СНСД има аспирације да има потпредсједника Федерације БиХ /ФБиХ/.

Истичући да је незадовољство Срба заступљеношћу и положајем у ФБиХ велико, Цвијановићева је констатовала да за то нису криви Срби ни СНСД, него хрватски и бошњачки политичари.

“Свако у свом дворишту да поспреми и да видимо шта заједно можемо да поспремимо, тад ће бити боље. Док једни другима пребацујемо, нема ту среће”, рекла је Цвијановићева и додала да ће сви у ФБиХ који желе добро БиХ ријешити питање одржавања избора у Мостару и питање сегрегације у школи.

Она је истакла да је за рјешавање битних питања у БиХ неопходан унутрашњи договор конститутивних народа и осталих, без наметања.

“Нема новог жДејтонаж, нема новог преслагивања. Нема актера у свијету које то нешто посебно интересује. Њих интересују мир, напредак, стабилност”, поручила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, они који неће да испуњавају оно за шта су задужени, као и они који не поштују устав и потребе других, за њу су издајници.

“Овдје имате оптерећење да малтене сваки договор или сваки пројекат који желите да направите, увијек неко кочи. То је оквир у коме не можете бити успјешни. Успјешни сте онда када кажете жово је устав, у њему постоји БиХ, у њему постоје три конститутивна народа и два ентитетаж”, нагласила је Цвијановићева.

Предсједник Српске оцијенила је да у БиХ постоји намјерно настојање да се систем покаже нефункционалним, како би га неко са стране мијењао.

“Па неће га мијењати, док немате сагласност свих народа или док не дође нека гарнитура која ће пристати на то”, поручила је Цвијановићева.

Она се осврнула и на праксу да кад год неко из сусједства укаже на било који проблем у БиХ, услиједи “оркестрирана вриска”.

Када је ријеч о односу Србије према Републици Српској, Цвијановићева је нагласила да Србија треба да брани Српску политичким средствима кад постоји неки проблем.

Предсједник Српске истакла је да јако поштује оно што Србија ради, уз исказано поштовање територијалног интегритета и суверенитета БиХ, и подсјетила да је званични Београд много пута рекао да ће поштовати сваки нови аранжман у БиХ уколико су све стране заступљене у његовом договарању.

“Нису никада рекли жпоштоваћемо оно што хоће Република Српскаж, а да буде против неког. Неће никада ни рећи, што неком трећем смета”, нагласила је Цвијановићева и закључила да јако смета инвазивни приступ политичког Сарајева, које очекује да му се сви прилагођавају и које све оговара.

Програм реформи дефинише сарадњу, за пут у НАТО мора постојати подршка грађана

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је Програм реформи БиХ документ којим се дефинише пут БиХ у стабилну сарадњу са НАТО-ом, а да за пут у НАТО мора постојати подршка грађана и одлука институција.
“Овај документ дефинитивно подразумијева да имамо сарадњу са НАТО-ом и сматрам да треба да имамо ту сарадњу, док пут у НАТО подразумијева да мора постојати подршка за такав процес”, истакла је Цвијановићева.

Она је појаснила да мора постојати опредјељење за чланство у НАТО, односно да се грађани изјасне да ли желе то чланство, те да буде донесена одговарајућа одлука у институцијама.

Цвијановићева сматра да је направљена непотребна галама у вези са Програмом реформи, додајући да је имала прилику да види овај документ и да су у њему ишчишћене многе ствари које су биле проблематичне у Годишњем националном програму.

“Гледали смо другачије примјере у региону и можда је то разлог што се испроблематизовало то све. Постоји примјер гдје је била врло јасно изражена воља грађана да неће у НАТО, па су уведени у НАТО одређеним методама, а био је и примјер да се знало да ће постојати отпор, па су изостављене процедуре којима се народ изјашњава, па су се нашли у НАТО-у”, рекла је Цвијановићева за Федералну телевизију.

Предсједник Републике Српске је нагласила да њој Програм реформи личи на многе документе који су у БиХ потписивани са разним странцима, те поновила да је ријеч о документу који дефинише сарадњу “која треба да буде интензивна и одговарајућа за све стране”.

“Никад нисам спорила, нити бих кад спорила потребу да се сарађује у оквиру безбједности и јачања безбједносних капацитета, модернизације, припремања за жне дај Боже ситуацијеж”, додала је Цвијановићева.

Говорећи о наметању закона од високог представника о забрани негирања геноцида, Цвијановићева је нагласила да политичари и институције у Републици Српској не прихватају наметање било каквог закона.

“Наметање било каквог закона показује неспособност БиХ, а атмосфера у земљи би била само гора, а друго, то нас одмиче од европског пута. Не може се очекивати било какво наметање. Само демократски изабране институције треба да се договарају, усвајају законе, доносе прописе, праве одређене аранжмане, преговарају са међународним финансијским организацијама”, истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, у БиХ постоји неслагање о квалификацији геноцида, а наметање овог закона само би скренуло БиХ са њеног пута ка ЕУ за који су, како је рекла, многи скептични.

“Поштујем сваку жртву у БиХ и сматрам да ниједна жртва није била потребна. Многе ствари су се могле ријешити на другачији, мудар и паметнији начин, умјесто што су народи страдали на свим странама, помјерали се из својих домова, а поготово што су губили своје најмилије, чланове породице”, рекла је Цвијановићева.

Када је ријеч о спорној фотографији која се појавила у Сребреници, она каже да су дигнуте тензије које су произвеле нервозу и страх и код српске и код бошњачке дјеце, али и њихових родитеља, те додала да се то није требало десити.

“Мислим да образовни систем треба растеретити оптерећења те врсте. Треба разговарати, како би се сви растеретили одређених страхова - и српска и бошњачка дјеца, те њихови родитељи, како дјеца не би била под неким ударима”, рекла је предсједник Српске, те поручила да се само разговором могу рјешавати таква питања.

Она је истакла да многим стварима није мјесто ни у школи, ни у породици, ни на улици, нити у институцијама.

“У БиХ се још борите за идентитет, за право колективитета, покушавате да нађете мјеру између оног што је право колективитета и право појединца. Ми овдје нисмо у томе успјешни”, рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, у БиХ би требало да се прича о томе у којој школи су постигнути најбољи резултати, која школа је најбоље опремљена, да се дјеца из Републике Српске и Федерације БиХ такмиче у знању.

“То је држава коју сматрам нормалном. Ако могу да дам допринос да држава буде таква, да разговарамо, да рјешавамо проблеме, да се такмичимо у добру, а не у злу, да се такмичимо у томе колико ћемо помоћи једни другима, а не колико ћемо одмоћи, ја сам за такву државу и таква ми је по мјери”, закључила је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.