Формирање власти у Сарајеву као већ виђена сапуница

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Иако су рокови за конституисање власти након избора дефинисани законом, ријетки су сазиви који су, првенствено на нивоу БиХ, мандат почели на вријеме, а доза песимизма која је видљива чак и редовима побједника, буди сумњу да овај пут преговори неће бити ни лаки ни брзи као након избора 2022. године.

Општи избори, у организацији Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, су одржани 4. октобра. По први пут су на свим биралиштима били инсталирани уређаји за биометријску идентификацију бирача те за оптичко скенирање гласачких листића.

Рокови ЦИК-а су, с друге стране, остали непромијењени. Према њима, коначни резултати требало би да буду потврђени до 3. новембра, у изузетном случају до 20. новембра. Међутим, технологије су довеле до веома прецизних првих резултата за све нивое власти већ сат након затварања биралишта, а према њима изборни побједници су СНСД, СДА и ХДЗ БиХ.

Прелиминарни подаци ЦИК-а дали су вјетар у леђа представницима партија да направе први круг појединачних преговора између себе, али и са некима који ће, попут СДП-а БиХ на нивоу тзв. заједничких институција, бити тешко заобићи у власти јер је кадар те партије Денис Бећировић изборио још један мандат у фотељи бошњачког члана Предсједништва БиХ тако што је, између осталих, побиједио лидера СДА Бакира Изетбеговића.

Власт на нивоу БиХ је током протеклих 20 година формирана у различитим роковима. Било је мандата који се почињали два мјесеца након избора, али и готово годину и по након потврде изборних резултата. У идеалним условима би могла да буде формирана почетком 2027, могуће и прије прољећа, али се на то многи у овом моменту не би кладили. Своје позиције, наиме, међу првима заузимају чланови Предсједништва БиХ, односно кадрови СНСД-а, ХДЗ-а и СДП-а, те посланици у Народној скупштини, јер прва сједница Скупштине треба да буде у року од 15 дана од дана потврде избора, док је у ФБиХ остављено више времена, јер прво треба конституисати кантоналне скупштине, а потом кључне федералне институције.

Предсједавајућег Савјета министара именује Предсједништво, најкасније 15 дана након конститутивне сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ гдје за општу већину требају најмање 22 гласа, а то у овом моменту немају сами СНСД, СДА и ХДС већ су им потребни партнери.

Ситуацију додатно компликује што је ред да Бошњак буде предсједавајући Савјета, а по неписаном правилу, њега треба да предложи бошњачки члан Предсједништва, у овом случају, Денис Бећировић као политички противник СДА, односно странке са којом треба да се консултује.

Након првих постизборних разговора потврђено је партнерство  СНСД и ХДЗ, уз опаску да се чека расплет код Бошњака као и да ће озбиљнији преговори услиједити након конституисања скупштинских сазива те домова народа.

Функционер СНСД-а и замјеник предсједавајућег Дома народа на нивоу БиХ Никола Шпирић, је подвукао да су СНСД, ХДЗ БиХ и СДА, побједници избора.

- Када се потврде резултати, ући ће се у процес конституисања власти, али мислим да тај процес неће бити кратак с обзиром на односе унутар ФБиХ и бошњачког корпуса - истакао је Шпирић за "Глас", уз оцјену да би у Српској тај процес до Нове године требало да буде завршен.

Ни они који ће, према садашњем расплету, остати у опозицији, не виде власт још на видику,
- Формирање власти је веома, веома далеко. Прошли сазив је конституисан у фебруару 2023. и то се сматрало веома брзим формирањем власти. Мислим да то сада неће бити ни близу - сматра актуелни делегат у Клубу Срба у Дому народа ПС БиХ и функционер ПСС-а Ненад Вуковић.

Појашњавајући зашто не вјерује у скорије формирање власти на нивоу БиХ указао је на формалне разлоге који се тичу самих корака који воде до тога, али и, како је рекао, оне политичке природе.

- Чули смо најаве Милорада Додика да ће узвратити СДА јер им нису дозволили да уђу у власт послије избора 2018. годину дана јер је Изетбеговић прво пријетио Додику да мора потписати документ наставка пута ка НАТО-у. Сада СДА жели у власт на нивоу БиХ, а онда ће СНСД постављати неке услове.

Осим тога, бошњачке партије имају проблем, односно ко ће с ким да иде у власт те то што је та ситуација уско везана између федералне комбинаторике и онога на нивоу БиХ. И ту се ствари усложњавају и не види се баш једноставан излаз из ове ситуације. Ту су и различити погледи на европски пут – закључио је Вуковић у изјави за "Глас Српске".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.