Шеф Представништва Српске у Француској за "Глас": Парализа Париза!

ПАРИЗ - Француску је захватио талас масовних протеста који су прерасли у жестоке сукобе са полицијом, паљење јавних зграда, разбијање излога и пљачке продавница, а размјере насиља посебно су дошле до изражаја у Паризу, гдје се након драматичних дешавања ситуација постепено смирује, док према досадашњим сазнањима нема пријава да међу приведенима и повријеђенима има држављана Републике Српске и Србије.

Масовна окупљања, која су почела незадовољством стањем у образовном систему, прерасла су у шири друштвени бунт због стања у јавним службама, високих пореза и начина на који власти одређују државне приоритете.

Колико је ситуација била озбиљна, свједоче призори из Париза, гдје су грађани током најбурнијих сати избјегавали излазак на улице и кретање подручјима захваћеним сукобима. Према информацијама којима располаже Представништво Републике Српске у Француској, до закључења овог броја "Гласа Српске" није било сазнања да међу приведенима и повријеђенима има држављана Републике Српске, Србије и БиХ.
 
ПРОЦЈЕНЕ

Према ријечима шефа Представништва Бојане Кондић Панић, ситуација се након драматичних дешавања постепено смирује, али је тешко процијенити како ће се протести даље развијати.
- У току су чишћења улица и санирање штете настале током пожара, разбијања излога и пљачки. Ипак, оно што се догодило било је заиста страшно.

Према снимцима објављеним у медијима могло се видјети да у појединим дијеловима града није било безбједно ни изаћи на улицу и да је насиље достигло веома висок ниво – рекла је Кондић Панић.

Она је навела да током пет година, колико борави у Француској, није свједочила протестима који су у толикој мјери прерасли у насиље и нападе на јавне институције.

– Раније се није дешавало да демонстранти упадају у градске управе и пале објекте који имају и културну и историјску вриједност. У Лиможу је запаљена градска кућа, док су у другим градовима забиљежени упади у јавне институције и уништавање имовине

Посебно је потресно видјети да горе зграде које представљају дио историјског насљеђа тих градова – истакла је она.Нереди су захватили и најпознатије дијелове Париза, а на мети су се нашли луксузни бутици, продавнице и други пословни објекти.

– Чак су и мјеста на којима раније нису били чести овакви протести, попут подручја око Лувра и Трга Конкорд, била захваћена дешавањима. На подручју Тријумфалне капије и Јелисејских поља било је разбијених излога и пљачки. Људи су се склањали у станове и избјегавали излазак, јер је кретање улицама било веома отежано и несигурно – навела је Кондић Панић.

Она је објаснила да су се први протести појавили у образовном систему, а да се незадовољство временом проширило на шира друштвена и економска питања.

– О протестима се говорило већ мјесец дана, а незадовољство је најприје избило међу наставницима и другим запосленима у образовању, који су указивали на лоше стање у школама. Потом су им се придружили и ученици, посебно из гимназија, због недостатка наставног особља и неодговарајућих услова за рад и учење – рекла је Кондић Панић.

Према њеним ријечима, у појединим школама настава је била обустављена, док су ученици долазили пред установе, али им је улазак био онемогућен.

– У неким школама ученици већ седмицама немају редовну наставу. Дешава се да дођу пред школу, али да не могу ући јер су улази блокирани кантама за смеће и другим предметима. Указују на недостатак наставника, клупа и столица, као и на лоше услове за образовање. Посебно је тешко у појединим предграђима и сиромашнијим дијеловима градова – навела је она.

Иако је стање у школама било непосредни повод за окупљања, Кондић Панић сматра да су протести одраз много ширег незадовољства грађана, који траже промјене у начину вођења државе и бољи квалитет јавних услуга.

– Све то изазива велики револт. Људи сматрају да плаћају високе порезе, а да заузврат не добијају одговарајуће услуге, било да је ријеч о образовању или здравству. Француска се посљедњих година суочава и са растом јавног дуга, а грађани све гласније постављају питање приоритета државне политике и начина на који се троши новац – рекла је Кондић Панић.
Протести су добили и политичку димензију.

Према ријечима Кондић Панић, дио љевичарских политичких групација подржава окупљања, док десница користи ситуацију да укаже на слабости актуелне власти и њену немоћ да одговори на насиље. Незадовољство грађана додатно је повезано са питањем државних издвајања и приоритета, укључујући и новац који је Француска посљедњих година усмјеравала за подршку Украјини, док се јавне службе суочавају са бројним проблемима.

У Француској живи и велики број грађана српског поријекла, због чега се пажљиво прате информације о њиховој безбједности и евентуалним инцидентима.

– Има доста нашег народа, нарочито људи из Србије, али и из Републике Српске и БиХ. Према информацијама којима тренутно располажем, нема пријава инцидената у којима би они били угрожени. Ипак, у оваквим околностима важно је пратити званичне информације и избјегавати подручја на којима се одржавају окупљања и гдје постоји ризик од нових сукоба – истакла је Кондић Панић.

 ВРЕЋЕ ЗА УДАРАЊЕ

Полицијски надзорни орган истражује најмање двадесетак пријава полицијског насиља, док је међу повријеђенима и тинејџер који је, према извјештајима, остао без шаке након експлозије шок-бомбе.

Према ријечима француског премијера Себастијана Лекорнија, повријеђено је више од 150 полицајаца, док подаци о броју повријеђених демонстраната нису објављени. Полицијски синдикат УНСА упозорио је да су снаге реда на ивици издржљивости.

- У сваком углу Француске наше колеге служе као вреће за ударање. Засипају их каменицама, повређују их и увлаче у праве засједе. Ово не може трајати унедоглед – поручили су из синдиката.

На улицама Париза поново су се појавили и жути прслуци, симбол покрета који је обиљежио ранији период Макронове власти. Према доступним процјенама, број демонстраната премашио је најмасовнија окупљања тог покрета, али је остао испод нивоа протеста против пензионе реформе 2023. године. Макрон се у завршници предсједничког мандата суочава са растућим економским незадовољством, политичким подјелама и све већим трошковима сервисирања јавног дуга.

Незадовољство због скупоће проширило се и ван француских граница. Протести су одржани у Белгији, Португалији и Италији, гдје је полиција у Милану користила сузавац, а у Болоњи водене топове. У Албанији су настављене демонстрације са захтјевом за оставку премијера Едија Раме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.