За обнову Артиљеријске касарне има воље, али нема новца
БАЊАЛУКА - Тврђава Кастел један је од најстаријих сачуваних објеката у Бањалуци, а њен већи дио обновљен је захваљујући средствима из европских фондова, док је остало још да се обнови дио бедема и зграда некадашње Артиљеријске касарне.
Из Градске управе за “Глас Српске” кажу да су свјесни да обнову тврђаве не могу сами да заврше, те су организовали састанак са Градском развојном агенцијом како би се одредили приоритетни пројекти према страним донаторима.
- Потребно је наћи средства из међународних фондова, али надамо се да ће се дио новца за ову намјену наћи и у буџету града за наредну годину - рекли су из града.
Нагласили су да преговарају са потенцијалним инвеститорима за Артиљеријску касарну, која представља драгуљ, који је, нажалост, запуштен.
Начелник Одјељења у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Милијана Окиљ каже да постоји пројектна документација која се односи на обнову свих дијелова Кастела, али је за тај обимни посао потребан велики новац.
- Уколико буде заинтересованих и обезбиједе се средства, може се обновити било који дио тврђаве. Недавно смо добили захтјев од Градске управе за прописивање мјера техничке заштите за обнову Артиљеријске касарне - рекла је Окиљ за “Глас Српске”.
Завод је предложио финансирање обнове Кастела из ИПА фондова, те је урађена прелиминарна техничка процјена.
- Из тих средстава је у првој фази обновљена Камена зграда, кула 5, која је саставни дио јужног бедема. У другој фази обновљене су куле 3 и 4 и дио бедема око љетне позорнице. За те радове утрошено је око четири милиона евра - истакла је Окиљ.
Савјетник у Одјељењу за историју у Музеју Републике Српске Јанко Врачар рекао је Срни да овај важан историјски објекат представља значајан ресурс у будућем развоју града и може имати важну улогу у културном животу.
- Постоји могућност да се у оквиру Кастела формира и музеј града Бањалука, јер је она један од ријетких градова ове величине у Европи који нема свој градски музеј, а Кастел би представљао идеалан избор, јер овај локалитет пружа могућност упознавања са цјелокупном прошлошћу града на Врбасу, од палеолита до савременог доба - рекао је Врачар.
Историја
Први помен Бањалуке у историјским изворима јавља се 1494. године у повељи угарског краља Ладислава Другог Јагелонца, а на основу археолошких истраживања може се закључити да је на мјесту Кастела постојало средњовјековно утврђење, ради стратешке важности њеног положаја због близине границе са Угарском, прецизније са жупом Врбас и жупом Глаж, са којима се граничила на ријеци Црквени. Кастел је рјешењем Земаљског завода стављен под заштиту државе 16. јуна 1950. године, а националним спомеником БиХ проглашен је 2004. Одлуком Комисије за очување националних споменика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
