Утихнула пјесма на Веселом бријегу

Игор Пилиповић 07.05.2016 09:05

Бањалука - Бацањем вјенчића од врбовог прућа у ријеку, купањем, кићењем куће гранчицама и скромним ручком оних који су имали могућност, Роми су у петак у насељу Весели бријег на скроман начин прославили свој највећи празник - Ђурђевдан.

Умјесто граје, музике игре и пјесме која је ранијих година била заштитни знак овог насеља, у петак тишина. Дворишта су била готово празна, а само малобројни су били расположени за разговор.

- Ни Ђурђевдан није што је некад био. Чиме да прославимо празник када су тешка времена. Можемо само да се присјећамо великих славља, паљења ватри, печења јагњади, роштиљања, игре, пјесме и граје дјечице. Данас мало ко на Веселом бријегу има такве могућности. Надамо се да ће доћи боља времена - кратко је прокоментарисала становница најпознатијег градског ромског насеља Мелиса Мусић.

Хатија Банушић каже да је, као и сваки претходни, Ђурђевдан дочекала како то традиција налаже.

- Ујутро сам се окупала, донијела гране, воду… Ипак је то обичај на наш празник и треба да поштујемо традицију па бар онолико колико можемо. Ђурђевданског славља нема јер су тешка времена - рекла је Банушићева.

Са сјетом се присјећа ранијих времена када је, по њеним ријечима, цијела Бањалука долазила на Весели бријег.

- Играло се, пјевало, радовало Ђурђевдану, а данас слабо ко и пролази. Некада су се пекли јагањци, а они што су мање имали пекли су пилиће. Данас је то све нестало. Знам сједити по сат времена испред куће и да нико не прође улицом - казала је Банушићева.

Додала је, да на овај дан не дођу гости са стране, не би ни осјетили да је највећи празник.

- Са њима ћемо обиљежити Ђурђевдан како треба - рекла је Банушићева.

Месуд Мујкић, који је из Шведске дошао да прослави највећи празник, исто каже да нема радости које је некада било. Ипак, како каже, празник треба обиљежити уз трпезу у складу са могућностима.

- Припремили смо роштиљ и наручили печено јагње. Нажалост, није више као што је некад било, нема народ пара. Ранијих година су цијелом улицом биле колоне људи, у сваком дворишту се окретало нешто, пјевало, играло… Данас је то пусто - казао је Мујкић.

Додао је да су рани ујутро отишли до Врбаса, окупали се, по повратку окитили кућу гранчицама и донијели воду како би се дјеца умила за срећу и здравље.