Улица дјечије радости на Петрићевцу

Најмлађе има неколико мјесеци а најстарије 14 година.

- У нашој уличици има више дјеце него у скоро цијелој Мајевичкој улици која је дуга неколико километара. Осмијеси малишана, граја, лупање лоптом и другим играчкама прво је што ће дочекати свакога ко крочи у наш сокак. У њој у правом смислу као у пјесми Бранка Коцкице царује другарство. Брачни парови највише имају троје дјеце - каже мајка управо троје малишана, Бранка Периновић. 

Пензионер Миленко Кременовић, који је у одсуству запослених родитеља дочекао новинарску екипу истиче да од два сина има шесторо унучади узраста од три до девет година и да сви живе у једној кући

- Дјеца школског узраста не искључују "малу рају" која тек што је проходала, већ се сви друже и брину једни о другима. Нас "не боли" тишина, нити нам је дјечија граја прегласна. Душу нам испуњава дјечији смијех и ова улица треба да има свој назив - најбогатија улица - додаје Кременовић.

Поред његове још једна кућа броји толико малишана, а мало која има мање од троје дјеце.

- Да вам је само видјети какви су рођендани у нашој улици. Спреми се пуно колача и слаткиша, праве се честитке и сви се посјећујемо. Слажемо се и функционишемо као породица  - преноси Кременовић дио атмосфере из ове улице.

Немања, Жељка, Горана, Марија, Јована, Ана, Стево, Димитрије, Милица, Михајло, Лука... само су неки од малишана, које смо затекли у игри на улици.  Остали малишани били су код куће или у школи. Другари нису заборавили да их спомену, па је набрајање потрајало док се није споменуло свих 40 имена.

Једанаестогодишњи Немања Дубравац, који је и током игре будним оком пратио своју једноипогодишњу сестру Јовану, каже да не може замислити дружење уколико велики  број дјеце није на окупу.

- Највећа нам је жеља да имамо игралиште како не бисмо сметали комшијама испод прозора и како би максимално уживали у дружењу. На школско игралиште, не можемо јер мањим другарима родитељи не дозвољавају. Нама није занимљиво да идемо без њих јер се никад не раздвајамо - испричао је овај једанаестогодишњак.

Његова другарица Жељка каже да им је лопта омиљени реквизит за игру, те да компјутери и видео игрице њима нису интересантни.

- Поред фудбала честе игре су нам жмурка и ластиш, а волимо и  барбике и друге играчке - описала је дјечије дружење Жељка.

Игралиште

Миленко Кременовић, каже да је жеља и старих и младих из овог огранка улице Јовице Савиновића, да дјеца добију игралиште.

- Надлежни би могли направити игралиште на парцели код  куће број 127б. Ту има ливада коју косимо да би се дјеца играла а направили смо им и дрвене голове. Сви су добри и послушни па заслужују право игралиште - рекао је Кременовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.