Реплика фонтане биће постављена на прољеће

Столар Рајко Вујичић, коме је припала част да оживи дио бањалучке прошлости, истиче да је овај пројекат наизглед једноставан, а у ствари обојен многим тајнама.

Спој знања и искуства, грађевине и умјетности… Овако Вујичић описује изазов у који је упловио пре неколико мјесеци. Иако је, прича он, био свјестан да прихвата велики изазов, каже да није могао ни замислити на какве ће препреке наићи на путу стварања чувене бањалучке фонтане.

– Сама припрема је трајала прилично дуго. Сва техничка рјешења била су на мени, јер детаље, којих је много, нико ми није скицирао. Такође, времена и труда је требало да осмислим како и од чега ћу направити оплату, јер су то специфични радови, који се много разликују од оних уобичајених, као када, на примјер, радите темељ за кућу. Изградња фонтане захтијева велико знање, које сам успут надограђивао од људи и стручњака из околине. На срећу, нисам млад, па их познајем доста, могу да питам и да се консултујем – шаљиво ће Вујичић.

Од јутра до мрака

Изградња фонтане, каже он, захтијева много знања, а још више предзнања, много стрпљења, а још више прецизности. Материјале, прича он, мора "у душу" познавати, па након што је завршио тестирања и припреме, услиједила су готово два мјесеца активног рада. Од јутра до мрака. Други пројекти, који су му повјерени, стављени су на чекање. Замолио је за стрпљење, а разумијевању се нада.

– Најтеже је било осмислити како направити оплату, јер нико ми није дао техничко рјешење. Оплата мора да буде чиста, глатка, јер бетон с којим радимо буквално преслика сваку линију која није обрисана. За то је требало времена и времена. Пуштао сам је да преноћи, па уколико не будем у потпуности сигуран да је све добро, консултујем се с неким, па поправљам конструкцију, па онда опет тестирам… Све је то био пут до коначног рјешења за које сматрам да је добро – прича он.

Иако је већину свог радног времена посветио овом пројекту, десило се, каже, оно чега се прибојавао – фонтана није завршена прије првог мраза. А, радови, објашњава, не воле прениске, али ни превисоке температуре. Зато је, каже, прољеће резервисано за нови живот овог бањалучког симбола.

– Већ смо ушли у зиму, урађено ће се избетонирати и припремити, вријеме ће, самим тим, одрадити своје и у рано прољеће, кад прођу мразеви, фонтана би требала угледати свјетлост дана. Тренутно нам је проблем пронаћи човјека који ће урадити завршни дио, ломљени камен. Има свега неколико људи у бањалучкој и приједорској регији који раде такве послове. Ипак, није немогуће пронаћи онога ко би могао урадити тај дио, али није реално да се заврши до зиме. Бетон би, прије него што се полијепи камен, требао да одстоји  бар три седмице, како би сазрио и могао примити друге материјале на себе – објаснио је он.

Част

И поред дозе страха који је прихватио узевши овај пројекат у своје руке, истиче да је част оживљавања дијела прошлости једног града немјерљива. Из тог разлога, каже, поред знања, времена и искуства, улаже и дио своје душе у цијелу причу, како би реплика била достојна оригинала.

– Фонтана која је красила парк "Петар Кочић" изграђена је 50-их година и стајала је исто толико, па би било срамота да њена реплика стоји пет година. Суштина је у томе да траје бар исто толико као њена претходница. Иако радимо с новим материјалима, од којих су неки испитани, а неки не, морамо да пазимо на све могуће пропусте – закључио је Вујичић, преноси Српскаинфо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.