Прича о проклетству бањалучког Титаника
БАЊАЛУКА - Простор између бањалучког Каст(е)ловог ћошка и хотела Палас био је некада, како читамо у једним новинама из 1959. године, „начичкан једноспратним и приземним кућама, са старим дућанима и ’босанским’ кафанама”.
На неких стотинак метара било је шест старих кућа, које су, веле, „својим крововима и фасадама квариле изглед овог лепог и опеваног града на Врбасу’’. Зато су се те „страћаре’’, додају, „повукле’’ и мјесто уступиле новој дугачкој четвороспратници са четрдесет седам комфорних станова и десет модерних локала у приземљу у којима су смјештене „најмодерније продавнице у граду’’.
Наводи у објави на својој Фејсбук страници бањалучки историчар и професор Зоран Пејашиновић и наставља.
– Бањалучани су, безбели, били фасцинирани овим здањем, црвеном фасадом са балконима, те радњама, малим травњацима са цвијећем а, изгледа, посебно његовим димензијама. Зато су згради одмах по изградњи, концем 1955. године, од миља нађенули име „Титаник’’, не мислећи, свакако, на старогрчку митологију, нити на Андрићеву приповијетку, већ на чувени брод и његове габарите.
Потрес 1969. хтио је да то незванично име добије сасвим нову, фаталистичку димензију, наводи Пејашиновић, а преноси БЛ уживо.
Индикативно је да је неколико повеликих вишеспратница начињених послије Другог свјетског рата пострадало у земљотресу: „Титаник”, Џинића палата, Медицинска школа… Или можда није?
Незванично име ове зграде (као ни Господске улице), није искључиво бањалучко, па ни потпуно оригинално: зграде и стамбени блокови у Горажду и још неким југословенским градовима у оно доба називани су, такође по „Титанику”. Касније ће и још једна бањалучка зграда добити исто име.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
