Мрежа на Врбасу упеца 10.000 кубика смећа
Бањалука - Заштитна мрежа на Врбасу у Еко-центру "Бочац" има велики значај за заштиту природе, биљака и животиња, али и очување чистоће града, јер годишње заустави 10.000 кубика смећа. Тај отпад ријечним током долази из општина које су смјештене узводно од Бањалуке.
Ранијих година мрежа је била оштећена и пријетила је опасност од њеног пуцања, међутим, према ријечима директора Еко-центар Драгане Ковачевић, ситуација се промијенила. Проблем је што је центар препуштен сам себи.
- Мрежа је у функцији и више нема опасности од пуцања. Њена улога и значај су огромни за еколошки систем и чистоћу обала Врбаса. Међутим, чини се да то не виде они који би требало. За њено одржавање и функционисање годишње је потребно између 150.000 и 200.000 марака. Издвајамо новац у складу са могућностима, а наши радници, уз велике напоре, уклањају отпад свакодневно - каже Ковачевићева.
Према њеним ријечима, проблем је новац који треба да буде обезбијеђен да би тај рад био настављен и у будућности, јер ту активност не финансира ниједна од државних институција.
- Једино имамо уговор са Хидроелектраном "Бочац", за коју одржавамо језеро у дужини од 18 километра и ушће Црне ријеке, ради олакшаног рада ХЕ - казала је Ковачевићева.
Додала је да је град задњи пут издвојио 15.000 КМ у 2013. години, а из републичких средства је финансирано вађење смећа које се ту нагомилало након поплава 2014. године.
- Стиче се утисак да нико не води рачуна о депонији смећа на Врбасу. Пошто се Еко-центар ту налази, онда смо ми некако одговорни ако се отпад не уклања, а изгледа нико није одговоран што се то не финансира. Свјесни смо да град не може да обезбиједи новац за све ове потребе, али ако би се укључиле општине узводно и сви они који имају корист од Врбаса, ти издаци би били подијељени - казала је Ковачевићева.
Истакла је да постоји све већа забринутост због чињенице да се количина отпада из године у годину не смањује.
- Трајно рјешавање проблема је да људи престану да користе Врбас као депонију - казала је Ковачевићева.
Подсјетила је да је мрежа пуштена у функцију 2003. године и да је од тада прикупљено око 120.000 кубика отпада.
У Градској управи су нагласили да заштитна мрежа има велики значај за град.
- Досадашње активности дале су знатан допринос да ријека Врбас у свом доњем току, према граду, заједно са својим обалама, буде знатно чистија. Град ће у складу са расположивим средствима и након утврђивања приоритета сагледати могућност да евентуално обезбиједи новац којим би биле суфинансиране ове активности - реклу су у Градској управи.
Еколог
Еколог Наташа Црнковић сматра да је ријека Врбас дефинитивно заслужила више пажње.
- Акције чишћења јесу потребне, али оне неће ријешити суштински проблем неправилног одлагања отпада, који је потребно рјешавати дуж читавог тока - рекла је Црнковићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
