Благодати природе у Универзитетском граду у Борику

У првом и једином научноистраживачком врту у Бањалуци налази се око 550 стабала дрвећа и жбуња, са око 150 различитих врста. Универзитетски град заузима 27 хектара земљишта, а ботаничка башта, која је у оквиру њега, пет хектара.

У Институту за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалуци, који је задужен за управљање овом површином, кажу да је у протеклих неколико година засађено на десетине нових садница дрвенастих, жбунастих, те зељастих врста с циљем обогаћивања зелене матрице и уређења простора.

- Посјетиоци у ботаничкој башти могу да виде јапански јавор, мунику, молику, Панчићеву оморику, зелкове, какију, гледићију, живу ограду од букве, глога и граба, три врсте магнолије и мечију лијеску. Ту је и биобашта са збиркама љековитог и ароматичног биља, трава, поврћа, збирка божура, те ружичњак са више од 20 сорти ружа, као и двије колекције аутохтоних сорти воћака. У врту се налази више од 120 таксона дрвенастих, жбунастих и зељастих биљних врста - рекла је директор Института за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалуци Гордана Ђурић.

Истакла је да сви већи европски и свјетски градови имају ботаничку башту и да су овакве површине значајне и у туристичком смислу.

- Улаз је бесплатан и сви су добродошли. Свакодневно спроводимо мјере заштите и унапређења овог подручја. Настојимо да подигнемо свијест, како директних корисника подручја, студената тако и грађана уопште о значају, љепоти, вриједности и богатству заштићеног подручја, које нам је дато на чување и заштиту - казала је Ђурићева.

Додала ­је да се о сваком стаблу и жбуну води свакодневна брига, од саме садње до формирања одрасле биљке.

- Наводњавање, сезонска прихрана, интегрална заштита од болести и штеточина, санитарна резидба, формирање хабитуса, постављање идентификационих и табли обавјештења - редовне су активности баштованске службе и сарадника запослених - рекла је Ђурићева.

Историја

Иницијатива за оснивање ботаничке баште у склопу Универзитетског града, настала је 2004. године када је и прихваћена од стране Скупштине града. Поред новозасађених стабала, ботаничку башту чине и биљке сачуване и засађене прије 2004. године, када је подручје било дио војне касарне "Врбас". Најзначајнија биљка из тог периода је стабло Џефријевог бора.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.