Бањалучанин Ратко Перић преко тропа и вулкана до врха Африке ФОТО

Сада када је велики подухват иза њега за “Глас Српске” прича да је било лакше него што је очекивао.

- Драго ми је да је тако, јер је то потврда да је приступ који сам користио прије одласка био исправан и ефикасан и да сам добро распоредио вријеме за тренинг - рекао је Перић. Имао је, како каже, скоро годину дана за кондиционе и менталне припреме и за набавку потребне опреме.

- Искрено, нисам знао шта да очекујем. Информације сам тражио у књигама, документарним филмовима и у разговорима са људима који су већ били на Килиманџару и сваки извор је имао другачије искуство - навео је он.

У складу са тим, прича Перић, припремао се тако да га ништа не изненади.

- Знао сам ако кренем што спремнији, успон ће бити лакши. По занимању сам доктор наука спортске физиологије тако да сам припреме базирао на научном приступу те поред стандардних вјежби снаге у теретани и кардиотренинга, радио сам пуно на вјежбама дисања - навео је Перић.

Сам успон трајао је четири дана, а ишли су Маранго рутом која је, прича овај планинар, можда и најтежа.

- Што краћа рута, краћи је период аклиматизације на услове разријеђеног кисеоника. У та четири дана прошли смо кроз све временске услове и видјели све врсте вегетације. Из тропских шума прешли смо у зону ниског растиња, а потом у зону вулканског камења и пијеска и све то завршава са сњежним покривачем. Сваки дан пјешачили смо око десет километара и прелазили висинску разлику од око 1.000 метара - појаснио је Перић.

Највише снаге да истраје до самога врха дао му је његов јак карактер јер, тврди, одустајање није опција.

- То је нешто што сам у себе уградио кроз живот и кроз професионално бављење спортом. Такав приступ покушавам да пренесем и на своју дјецу тако да поред карактера могу да кажем да су мој главни извор снаге била и моја дјеца. У тренуцима када је било тешко рекао бих себи, вратити се кући и рећи дјеци да сам одустао није опција, какав им то примјер шаљем. Увијек се тим водим, да би дјецу требало одгајати здравим примјером, а не само причом - казао је Перић за “Глас” и појаснио да су умор и недостатак кисеоника, у конкретном случају, представљали главни изазов.

Прва два-три дана каже да није имао тегобе.

- Није било претјераног умора, главобоље ни мучнине. Финални успон представља мјесто гдје се физичка и ментална снага стављају на тест. Скоро 48 часова не спавате, пењете се на висинску разлику од скоро 2.000 метара и прелазите 20 километара, већину тога ноћу и с температурама у минусу - казао је Перић и истакао да су пола сата прије поноћи кренули на финални успон те да је послије девет часова успјешно изашао на Ухуру врх.

У овој години, како каже, не планира у нове авантуре, али му је у плану да покуша успон на Аконкагу, највиши врх Јужне Америке који је теренском конфигурацијом релативно сличан Килиманџару.

- Мислим да нова авантура ове године није изводива, јер је то и временски и финансијски захтјевно - казао је Перић и за подршку захвалио Кабинету предсједника Републике Српске те компанијама “Унистурс”, “Инфо медија груп”, ЗУ “Авала”, “Скифун.ба” и “Агромеханика”.

Eкспедиција

Планинарско удружење “Абонос” из Бањалуке је организовало експедицију на Килиманџаро и највиши врх Ухуру. У експедицији су учествовали планинари из Српске, БиХ, Словеније, Србије и Сјеверне Македоније, а на свом путу имали су подршку и помоћ локалних водича у Танзанији. Из највећег града Српске у овом походу учествовало је седам планинара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.