Афрички дивљи пси прешли рекордних 4.000 км кроз Замбију у потрази за партнерима

ЛОНДОН - Чопор афричких дивљих паса прешао је рекордних 4.000 километара кроз Замбију у потрази за партнерима, што је најдужа забиљежена удаљеност коју је неки афрички копнени сисар прешао у потрази за парењем, саопштили су научници.

Истраживачи наводе да ово откриће пружа наду да дивље животиње и даље могу да се крећу на великим удаљеностима упркос све већем притиску људи на њихова станишта.

Зашто је ово путовање толико значајно за очување дивљих врста?

Три мужјака, браћа из истог чопора, током осам мјесеци прешла су око 420 километара ваздушном линијом, али су укупно превалила готово десет пута већу удаљеност, крећући се кроз пејзаж који је све више фрагментисан људским насељима, преноси ББЦ.

Међутим, други дивљи пси праћени ГПС огрлицама у студији угинули су у илегалним замкама, што указује на опасности са којима се животиње суочавају.

Дивљи пси су током кретања заобилазили велике препреке, укључујући главни град Замбије Лусаку и развијена индустријска подручја, повезујући тако различита подручја у којима обитавају дивље животиње.

Како су дивљи пси превалили готово 4.000 километара кроз Замбију?

Афрички дивљи пси спадају међу најрјеђе предаторе на континенту, а процјењује се да их је у дивљини остало око 6.000. Живе у веома повезаним чопорима, заједно лове и познати су по томе што прелазе велике удаљености у потрази за новим територијама и могућностима за размножавање.

Пошто не могу да се паре унутар чопора у којем су рођени, јединке чекају да евентуално наслиједе чопор или, најчешће у узрасту од двије до три године, напуштају матични чопор и крећу у потрагу за партнером.

Таква кретања називају се дисперзијом и разликују се од миграција, током којих се животиње сезонски крећу напред и назад у потрази за храном или одговарајућим стаништем.

Шта је дисперзија и зашто је кључна за афричке дивље псе?

Истраживање, објављено у часопису Ецологy, показало је да би популације дивљих паса у источној и јужној Африци могле бити повезаније него што се раније вјеровало.

Главни аутор студије, професор Скот Крил са Универзитета Монтана Стејт, који проучава афричке дивље псе од 1991. године, оцијенио је да резултати представљају разлог за опрезни оптимизам.

"Могуће је претпоставити да је свака велика популација дивљих паса у источној и јужној Африци, осим оних које су ограђене, потенцијално повезана", рекао је Крил.

Повезаност популација: Да ли је Африка већа него што смо мислили?

Међутим, истраживачи упозоравају да су дивљи пси и даље суочени са озбиљним опасностима. Друге јединке праћене ГПС огрлицама током истраживања угинуле су након што су упале у илегалне замке.

Три мужјака успјешно су завршила своје путовање, док су двије од три женке угинуле. Истраживачи су уочили да су преживјели чланови чопора у више наврата враћали на исто мјесто, што често указује на смрт једног од чланова.

Научници сматрају да резултати додатно указују на потребу за стварањем природних коридора изван заштићених подручја, који би повезивали станишта раздвојена путевима, градовима и пољопривредним површинама.

Опасности и изазови: Зашто су природни коридори од виталног значаја?

Коаутор студије Брус Елендер, директор Кафуе еколошке организације "Тхе Натуре Цонсерванцy", рекао је да врстама које се крећу на великим подручјима, попут дивљих паса и слонова, треба обезбиједити повезан простор како би дугорочно опстале.

"Не можемо на заштићена подручја гледати као на острва и очекивати да ће дугорочно бити функционална. Морамо да размишљамо много шире од тога", рекао је Елендер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.