Меркур се смањује много више него што се мислило

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Агенције

Меркур се хлади и скупља милијардама година, али нова анализа показује да је најмања планета Сунчевог система могла да се смањи знатно више него што су научници досад процјењивали.


Ранија истраживања указивала су на смањење радијуса од око 11 километара, док нова студија сугерише да би оно могло износити чак 23 километра.

Трагови тог процеса видљиви су на самој површини Меркура. Како се унутрашњост планете хлади и скупља, њена кора мора да се прилагоди мањој запремини, због чега настају карактеристични гребени и литице.

Управо су те структуре један од главних начина на који научници покушавају да реконструишу шта се током милијарди година догађало у унутрашњости планете.

"Боре" откривају колико се Меркур смањио

Проблем је у томе што нису сви трагови скупљања једнако лако уочљиви.

Нова студија узела је у обзир храпавост Меркурове површине, укључујући терен измијењен бројним ударима метеорита и настанком кратера током милијарди година.

Истраживачи су закључили да таква подручја могу прикрити дио структура насталих скупљањем планете. Када су тај ефекат укључили у прорачуне, добили су процјену према којој је контракција Меркура могла бити између 10 и 30 одсто већа него што се раније претпостављало.

То мијења и процјене укупног смањења планете.

Пол Бирн (Паул Byrne) са Универзитета Вашингтон у Сент Луису представио је 2013. године резултате према којима се радијус Меркура смањио за приближно 11 километара. Нова анализа показује да би стварна вриједност могла достићи око 23 километра.

Ни та процјена, међутим, не мора бити коначна јер подаци о Меркуровој површини још нису потпуни.

Меркур је тешко истраживати

Један од разлога због којих о Меркуру знамо мање него о неким другим планетама јесте његов положај непосредно уз Сунце.

Слање свемирске летјелице до Меркура технички је веома захтјевно, а интензивна Сунчева свјетлост отежава његово посматрање са Земље.

До сада ниједна летјелица није слетјела на његову површину, па научници унутрашњу структуру и геолошку прошлост планете морају да проучавају углавном посредно.

Због тога чак и детаљи на површини могу открити важне информације о процесима дубоко испод коре.

Шта се догађало у унутрашњости планете?

Ако се потврди да се Меркур смањио знатно више него што се досад вјеровало, научници ће морати додатно да размотре моделе његовог хлађења и развоја.

Гаку Нишијама (Гаку Nishiyama) из Њемачког аерокосмичког центра каже да нове процјене радијалне контракције могу указивати на другачији сценарио термалне еволуције Меркура.

"Какве би онда посљедице по еволуцију Меркура биле када се употријеби ова нова процјена? То је сљедеће питање којим треба да се бавимо", рекао је Нишијама.

Резултати би могли бити значајни и за проучавање других стјеновитих тијела у Сунчевом систему.

Бирн сматра да би сличне методе требало примијенити на Мјесец и Марс како би се утврдило да ли је и код њих храпавост површине довела до потцјењивања размјера скупљања, преноси Телеграф.

Истраживање је објављено у часопису Geophysical Research Letters, а о резултатима је писао Сциентифиц Америцан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.