Научници тврде да су открили каква је била рана атмосфера наше планете

Рана атмосфера наше планете била је токсична као и она коју данас има Венера, јер су океани магме у раном развоју Земље испуштали отровне гасове у атмосферу, кажу научници.

Објекат величине Марса вјероватно се сручио на младу Земљу и тај удар је произвео довољно енергије да се истопи читав први Земљин омотач - слој између језгра и коре - и претвори се у магму, наводе научници.

Овај изузетно буран догађај уништио је вец́и дио атмосфере и замијенио га новим у коме су доминирали угљен-диоксид и мало азота - слично саставу атмосфере који има Венера данас, и сличну Марсовој.

Ови налази потичу из научне студије коју је спровео Паоло Сози и његов тим са швајцарског Универзитета у Цириху, а који је објављен у часопису "Сајенс адвансис" под називом "Океани магме на Земљи и њена рана атмосфера налик Венериној".

Како би открили карактер атмосфере ране Земље, научници су покушали да реконструише тадашње услове тако што су мали комад стијене растопили на температури о 1.900 степени Целзијуса.

Истраживачи су успјели да реконструишу различите атмосферске услове који су им омогуц́или да утврде који од њих највише одговарају узорцима Земљиног омотача и геолошким траговима.

Тако су дошли до закључка да када би се атмосфера ослобођена из раног Земљиног океана магме охладила, "подсјец́ала би на ону која влада на Венери данас".

Пошто је наша планета довољно велика, њена сила гравитације успијева да одржи атмосферу на мјесту, за разлику од Марса, а и положај који Земља има у Сунчевом систему, такође је чини довољно хладном у поређењу с Венером, другом планетом од Сунца.

То значи да, за разлику од Венере, вода остаје у течном стању на површини Земље и може да апсорбује угљен-диоксид из атмосфере како би спријечила прегријавање планете - и што је још важније - створила и одржала услове неопходне за одржање живота, преноси РТ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.