Једини човјек сахрањен на Мјесецу: Животна прича славног научника

Навикли смо да о Мјесецу размишљамо као о пустом и беживотном мјесту на које је крочила само мала група одабраних астронаута.

Међутим, мало ко зна да на површини нашег природног сателита већ више од 20 година почива један човјек. Ријеч је о чувеном астрогеологу Јуџину Шумејкеру, научнику чије је име познато далеко изван стручних кругова, а чија је животна прича испуњена великим достигнућима, научном страшћу и невјероватним обртима судбине.

Јуџин Шумејкер је рођен у Лос Анђелесу 1928. године, а још од раног дјетињства био је опчињен звјезданим небом и маштао о путовањима на друге планете. Био је изузетно талентован младић, па је већ са 19 година дипломирао на престижном Калифорнијском технолошком институту, након чега је образовање наставио на Принстону, усмјеривши се на геологију и планетологију.

Његови рани научни радови трасирали су пут читаве његове каријере, јер је неуморно трагао за везама између процеса који се дешавају на Земљи и појава на другим небеским тијелима. Временом је постао један од главних утемељивача нове научне дисциплине под називом астрогеологија, која се бави проучавањем структуре и историје настанка површина планета и њихових сателита, па је његова страст према истраживању показала колико наука може помјерати границе људског сазнања.

Када су Сједињене Америчке Државе покренуле амбициозни програм Аполон са циљем слетања на Мјесец, Шумејкер се нашао у самом центру историјских дешавања. Руководио је стручним тимом који је израдио прву геолошку карту Мјесечеве површине, што је било од пресудног значаја за избор локација слетања и припрему самих посада.

Он је лично обучавао астронауте у Метеоритском кратеру у Аризони, учећи их како да препознају кључне геолошке узорке и раде у условима смањене гравитације. Колеге су често истицале да је имао редак дар да најсложеније научне појмове објасни кроз једноставна и практична упутства. Стално је наглашавао да астронаути морају до танчина разумјети тло по коме ходају да би успјешно обавили мисију на другој планети.

Ипак, сам Шумејкер никада није полетио у космос због здравствених и медицинских ограничења, што је до краја живота носио као велику личну тугу.

 Породица, велико откриће комете и тешка трагедија

Поред непрекидног научног рада, Јуџин је имао и богат приватни живот у коме му је највећи ослонац била супруга Керолин. Њих двоје су провели деценије у складном браку, дијелећи не само свакодневицу већ и велику страст према истраживањима, па су заједно учествовали у бројним научним експедицијама.

У његовом тиму сарадника били су и цијењени астрономи Елеонора Хелин и Дејвид Леви. Управо у сарадњи са Левијем, Шумејкер је 1993. године направио откриће које му је донијело свјетску славу, када су уочили комету која је понијела назив Шумејкер-Леви. Ово откриће било је историјско јер су научници по први пут имали прилику да уживо посматрају како се једно небеско тијело распада на фрагменте и удара у површину Јупитера, остављајући огромне трагове на том гасном гиганту. За свој рад добио је бројна признања, укључујући медаљу Барингер 1984. године и Националну медаљу за науку САД 1992. године.

Ни у познијим годинама његов истраживачки дух није јењавао, па је поставио себи нови циљ да пронађе све велике метеоритске кратере на Земљи како би помогао човјечанству да се припреми за евентуалне пријетње из свемира. Због тога су он и његова супруга Керолин у љето 1997. године отпутовали у Аустралију ради истраживања кратера у пустињским предјелима.

Нажалост, судбина је имала трагичан обрт, па је на путу у близини града Алис Спрингс њихов аутомобил доживио тешку саобраћајну несрећу у судару са другим возилом. Јуџин Шумејкер је погинуо на лицу мјеста у 69. години живота, док је његова супруга Керолин преживјела са тешким повредама.

Испуњење животног сна и вјечни починак на Мјесецу

Након трагичне погибије, његове колеге из агенције НАСА сјетиле су се анегдоте и шале коју је Шумејкер често понављао током живота, говорећи да, ако му већ није суђено да оде на Мјесец док је жив, волио би да га тамо сахране.

Америчка свемирска агенција одлучила је да испуни његову највећу жељу и ода му највишу почаст. Његово тијело је кремирано, а дио пепела пажљиво је смјештен у посебну поликарбонатну капсулу на којој су урезани његов портрет и године живота.

Ова капсула је 1998. године постављена на свемирски апарат Лунар Проспектор. Након што је летјелица успјешно завршила своју истраживачку мисију, 31. јула 1999. године усмјерена је ка површини Мјесеца. Капсула са пепелом славног научника разбила се о мјесечево тло, тачно три деценије након историјског лета Аполона 11. Тако је сан Јуџина Шумејкера коначно постао стварност, а он је остао уписан у историји као једини човјек који је сахрањен на Мјесецу, пише портал Жена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.