Прије 100 година рођен је Фидел Кастро,човјек који је пола вијека пркосио Америци

ХАВАНА – Фидел Кастро, дугогодишњи лидер Кубе и једна од најзначајнијих личности револуционарних покрета у Латинској Америци, рођен је прије 100 година, 13. августа 1926. године.

Кастро је више од пола вијека био једна од најпрепознатљивијих личности свјетске политике. Као вођа Кубанске револуције, деценијама се одупирао покушајима Сједињених Америчких Држава да га свргну, док је истовремено подржавао револуционарне покрете у Латинској Америци, Африци и другим дијеловима свијета.

Дјетињство на плантажи шећерне трске

Фидел Кастро рођен је 13. августа 1926. године у близини Биранa, на истоку Кубе, у данашњој провинцији Холгин, на великом имању свог оца.

Његов отац Анхел Кастро и Аргиз (1875–1956) рођен је у Галицији, на сјеверозападу Шпаније. Као младић је служио у шпанској војсци и ратовао на Куби, а након пораза Шпаније вратио се у домовину.

Шпанско-амерички рат 1898. године довео је до коначног слома шпанске колонијалне империје у Америци. Куба је формално постала независна, али је остала под снажним утицајем САД, док су Порторико, Филипини и Гуам дошли под америчку контролу.

Анхел Кастро се на Кубу доселио 1906. године. Радио је као рудар, на жељезници и у сјечи шума, а потом се посветио раду на плантажама шећерне трске у тадашњој провинцији Оријенте.

Временом је постао успјешан предузетник:

• бавио се трговином опремом за плантажере;
• постао је сувласник рудника;
• купио је фарму у Бирану;
• узгајао је шећерну трску и кукуруз;
• држао је стоку и живину;
• посједовао је продавнице, кланицу и пекару;
• временом је имао око 1.800 хектара земље, док је још око 10.000 хектара држао под закупом.

Иако је био успјешан капиталиста, Анхел Кастро није имао симпатије према Американцима због онога што је видио на Куби, а посебно је инсистирао на образовању своје дјеце.

Од студента права до револуционара

Фидел Кастро је, према свједочењима, био немирно и својеглаво дијете. Отац га је послао на школовање код језуита, а Кастро је потом завршио Правни факултет у Хавани 1945. године. Докторирао је 1950.

На изборима 1952. године кандидовао се за посланика у кубанској скупштини. Међутим, државни удар Фулгенсија Батисте промијенио је политичке прилике и онемогућио одржавање избора.

Кастро се убрзо одлучио за оружану побуну против Батистиног режима.

Ухапшен је и осуђен, а у затвору је провео двије године. Након амнестије напустио је Кубу и отишао у САД, а потом се преселио у Мексико.

Тамо је почео да организује Покрет 26. јул, са циљем покретања герилске борбе против Батистине власти.

82 борца кренула у освајање Кубе

Крајем 1956. године Кастро се са саборцима искрцао на Кубу. Из Мексика су кренула 82 борца, али их је након жестоких борби са владиним снагама остало свега 16, према неким изворима 22.

Преживјели су наставили герилску борбу у планинама Сијера Маестре на истоку острва.

Међу њима су били:

• Фиделов брат Раул Кастро;
• аргентински љекар и револуционар Ернесто „Че“ Гевара;
• бројни други борци Покрета 26. јул.

Док је боравио у планинама, Кастро је дао интервју новинарима „Њујорк тајмса“. Представљен је као романтични револуционар и борац за правду, што му је донијело велику међународну популарност.

Кубанска револуција и пад батисте

Крајем 1958. и почетком 1959. године револуционари су овладали Хаваном. Батиста је побјегао из земље, а Кастро је са свега 33 године постао централна фигура нове Кубе.

За Вашингтон је револуција представљала озбиљан ударац америчким стратешким и економским интересима.

Куба је за вријеме Батисте била важна дестинација за америчке инвеститоре, туристе, велике компаније, али и организовани криминал.

Иако Кастров првобитни циљ није био потпуни прекид економских односа са САД, неспоразуми и све већи политички сукоб довели су до национализације имовине америчких компанија.

Услиједили су:

• прекид дипломатских односа;
• америчка економска блокада Кубе;
• приближавање Хаване Совјетском Савезу;
• опредјељење Кубе за социјализам.

Инвазија у Заливу свиња и Кубанска криза

САД су у више наврата настојале да уклоне Кастра. Према бројним изворима, преживио је десетине покушаја атентата.

У априлу 1961. године око 1.500 кубанских емиграната, уз подршку америчких обавјештајних служби, покушало је искрцавање на јужној обали Кубе.

Та операција, позната као Инвазија у Заливу свиња, завршила је тешким поразом нападача.

Само годину касније свијет се нашао на ивици нуклеарног рата.

У октобру 1962. године избила је Кубанска ракетна криза, након покушаја Совјетског Савеза да на Куби постави нуклеарне ракете. САД су блокирале приступ острву, а свијет је страховао од директног сукоба двије суперсиле.

Куба изграђује социјалистичко друштво

Под дуготрајном америчком блокадом Кастро се посветио изградњи социјалистичког система.

Куба је увела широку државну контролу над привредом и колективизацију, али је истовремено изградила систем образовања и здравства који је остварио значајне резултате.

Истовремено, Хавана је снажно подржавала револуционарне покрете широм свијета.

Кубанска војна и политичка помоћ била је присутна у бројним земљама, укључујући:

• Гвинеју Бисао;
• Анголу;
• Конго;
• Никарагву;
• Сирију;
• Етиопију.

Током рата Јом Кипур 1973. године у оквиру сиријских снага налазило се око 4.000 Кубанаца.

У Никарагви је током Сандинистичке револуције било око 3.000 Кубанаца.

Током рата у Огадену 1977–1978. године на страни Етиопије против Сомалије борило се до 18.000 Кубанаца.

Посебно значајно било је кубанско војно присуство у Анголи. Кубанске трупе биле су тамо од 1975. до 1991. године, између осталог и у сукобима са снагама Јужне Африке.

Током 1988. године, у вријеме битке код Квито Кванавале, у Анголи се налазило чак око 60.000 кубанских војника.

Један од најистакнутијих лидера Покрета несврстаних

Кастро је био један од најистакнутијих лидера Покрета несврстаних.

Ипак, настојао је да политику покрета у одређеној мјери приближи интересима Москве. Таквом приступу се југословенски лидер Јосип Броз Тито супротстављао, посебно уочи и током Конференције несврстаних у Хавани 1979. године.

Кастро је успио да преживи распад источног блока и Совјетског Савеза, као и крај Хладног рата.

Деведесете године биле су изузетно тешке за Кубу, која је изгубила главног економског и политичког савезника. Кастро је накратко допустио ограничено присуство приватне иницијативе у привреди, али је касније одустао од ширих промјена.

Упркос економским проблемима, остао је на челу земље и задржао контролу над политичким системом.

„Ел команданте“ се повукао 2008. године

Препознатљив по маслинастој униформи, бради и великој кубанској цигари, Фидел Кастро постао је један од најпознатијих политичких симбола 20. вијека.

На челу Кубе формално је остао до 2008. године, када је због нарушеног здравља власт предао свом брату Раулу Кастру.

Доживио је и почетак преговора Кубе и САД о нормализацији односа, али тај процес није довео до потпуног и трајног помирења.

Фидел Кастро се у јавности посљедњи пут појавио у априлу 2016. године, на завршници конгреса Комунистичке партије Кубе.

Умро је у новембру 2016. године, у 90. години.

На челу Кубе провео је готово пола вијека и остао једна од најконтроверзнијих и најзначајнијих личности савремене историје Латинске Америке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.