Наташа Перић, глумица, за “Глас” у сусрет премијери “Ромеa и Јулиje”: Јулија је непокорна храброст

Миланка Митрић
Foto: Д. Ракита/НПРС

За мене је ово представљало изазов, тако да ми је било занимљиво и узбудљиво. Превод, односно препјев Ромеа и Јулије је сам по себи довољно сложен и наравно да изискује велику одговорност, јер мораш знати и стихове, односно реплике и на другом језику.

Овако је разговор за “Глас Српске” започела глумица Народног позоришта Републике Српске Наташа Перић, говорећи о припремама представе “Ромео и Јулија”, у режији Соње Петровић, која је настала у копродукцији Гледалишча Копер и Народног позоришта Републике Српске. Представа ће премијерно бити одиграна вечерас у 20 часова на великој сцени Народног позоришта РС.

- Али позоришни језик - радња и свакако - љубав не познају никакве разлике - додала је Перићева о овом комаду, у којем Ромеа игра Мат Тепшић, а глумачку екипу чине Алеш Валич, Борис Шавија, Александар Стојковић, Мојца Партљич, Миљка Брђанин, Рок Матек, Бојан Колопић, Блаж Поповски, Игор Штамулак, Драгана Марић, Анандо Ченић, Данило Керкез и Сенад Милановић.

ГЛАС: Како су изгледале припреме и сарадња са режисерком Соњом Петровић и стварање читаве приче на сцени?

ПЕРИЋ: Наше прве читаће пробе су почеле у Копру крајем јуна. Разговарали смо о идеји представе, ликовима и анализирали текст. Соња се храбро ухватила у коштац са великом темом и великим Шекспиром. Затим смо имали љетну паузу, Соња ми је слала задатке и била ми је значајна та “пауза”, јер сам је могла користити за учење и читање. Могла сам да читам неколико превода и просто је љепота имати пред собом скоро непресушан извор информација када је ријеч о било ком Шекспировом дјелу. Од септембра смо наставили рад на релацији Бањалука - Копар. Копродукције су значајне за глумце. Срећна сам што сам имала прилику да упознам тако сјајне људе и размјењујем са њима енергију на сцени. Искрено се надам да ће се ова сарадња наставити.

ГЛАС: Прича Ромеа и Јулије је класична и у позоришту је адаптирана много пута. Зашто је та прича нешто што превазилази границе времена, простора и језика? И шта гледаоце у НПРС очекује у овој адаптацији?

ПЕРИЋ: Ту се поставља питање актуелности саме теме, односно идеје. Увијек када је ријеч о некој трагедији могу само да кажем да ми је жао што је и данас актуелна тема. Представа кореспондира са данашњим временом и вјерујем да ће бити врло узбудљива. Нека се гледаоци сами увјере.

ГЛАС: Из перспективе Вашег лика, ко је Јулија (Јулија у причи, и Јулија као метафора за особу или особину)? Шта је Вама код њеног лика било интересантно?

ПЕРИЋ: Можда метафора потиче из значења њеног имена - сјајна, блистава, чиста. Она је храброст, није поводљива и покорна. Оно што је мени било најузбудљивије у грађењу лика је широк дијапазон различитих животних фаза кроз које људи пролазе обично деценијама, а она их прође за четири дана, од дјевојчице до удовице.

ГЛАС: У сржи приче су мржња укоријењена у генерације, као и насиље које је преношено тим токовима мржње. Дјеца су на крају те приче као приказ наслијеђеног зла, на неки начин. Како ова прича кореспондира с овим временом и дешавањима око нас? Шта чинимо да уклонимо подјеле и створимо промјене?

ПЕРИЋ: Мислим да сте одговорили на ово питање како прича кореспондира с временом и дешавањима око нас са реченицом изнад. Неминовно је да ће неке подјеле увијек постојати, културолошке, социолошке, итд. и психолози су одустали од покушаја подјеле људи на одређене типове. Звучи као флоскула, али свако треба да крене од себе и да сагледа сопствена увјерења. Да видимо како смо дошли до њих и колико и како их испољавамо на људе око себе и на који начин. Мислим да је то само један од многих могућих начина за било какву промјену.

ГЛАС: Мржњу је могуће савладати само љубављу. Колико то чинимо данас и сада, у овом тренутку, у животу, у стварности? Како обрнути оно што је уткано у коријене генерација?

ПЕРИЋ: Чини ми се да се мржња више и не покушава савладати. Као да више нико никог и не жели да разумије. Како послати љубав оном што те мрзи? То су вјероватно и неке од највећих, библијских тема. Као да су врлине презрене, као да није популарно бити поштен и добар. Систем вриједности нам намеће нека друга правила, а ти играш по њима или... Вољела бих бити већи оптимиста по овом питању и не изрећи Јулијину реплику: “Имам душу злослутницу...”

Кнез и свештеник

ГЛАС: Осим сукоба породица Капулети и Монгати главне фигуре су кнез и свештеник. Како бисте описали њихов значај у читавој овој причи?

ПЕРИЋ: Кнез у нашој представи има много значајну улогу у цијелој причи, он је на самом врху моћи. Од њега све креће, њему одговарају сукоби који се дешавају. Било какви даљи описи су непотребни. Позната слика, зар не?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана