Монодрамa о Сави Мркаљу на турнеји по Хрватској: Дјело оживјело захваљујући идеји глумца Тихомира Станића
Живот и дјело Саве Мркаља реформатора српске ћирилице и језика и српског пјесника преточена је у монодраму коју изводи глумац Дејан Стојаковић.
Захваљујући сарадњи са Српским народним вијећем из Загреба монодрама „Слушај како говорим – Сава Мркаљ“ ауторице Гордане Илић Марковић у режији Душка Ашковића играће се у више мјеста у Хрватској.
Премијера ће бити у понедељак 25. марта 2024. године у мјесту Удбина у Лици у оквиру отварања тамошњег Српског културног ценра.
Слиједећег дана у уторак 26. марта изводи се у Градском казалишту Зорин дом у Карловцу, граду у којем је Мркаљ провео велики дио свога живота и у чујој бизини је рођен - у селу Сјеничаку на Кордуну.
У владичанском двору у Пакрацу у среду 27. марта завршава први дио ове мини-турнеје глумца Дејана Стојаковића у улози Саве Мркаља.
Према најавама монодрама „Слушај како говорим Сава Мркаљ“ биће играна у Србији, Српској и настављена у још неколико мјеста у Хрватској. Стигли су позиви и из иностранства од представника српске заједнице.
Ово је први пут да је Сава Мркаљ и његово дјело оживјело на позоришним даскама захваљујући идеји глумца Тихомира Станића који се за Мркаљев живот заинтересовао када је његов лик тумачио у серији о Вуку Караџићу.
Да подсјеимо Сава Мркаљ је био међу првим реформаторима српске ћирилице, коју је са 46 слова, свео на 29, од којих је 25 слова у употреби у данашњој српској азбуци. У свом дјелу „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ штампаном у Пешти 1810. године залагао за реформу тадашњег правописа и тражио примену фонетског писма базираног на народном језику и правилима „за један глас само један знак“ и "пиши како говориш".
Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употребљујући Мркаљеву азбуку написао: “Ја сада овдје, имајући за намјерење успјех српскога књижества, не могу друге азбуке употребити него Меркаилову, јербо за српски језик лакша и чистија не може бити од ове”.
Мркаљ је био и пјесник и сматра се зачетником јамба у српској поезији. Најмање три његове пјесама уврштене су у антологије српског пјесништва.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
