Марко Мисирача, редитељ: Сабирни центар у бањалучком миљеу

Александра Глишић
Марко Мисирача, редитељ: Сабирни центар у бањалучком миљеу

Бањалука - "Сабирни центар", поред социолошког аспекта, отвара нека метафизичка питања о смислу постојања, религији, вјери, питању живота "прије и послије смрти"... Када имате тако слојевит комад, уживање је ишчитавати га на сцени, тако да вјерујем да ће и публика на премијери и репризама откривати слојеве које смо ми током проба откривали.

Рекао је ово за "Глас Српске" редитељ Марко Мисирача који ће на сцену Народног позоришта Републике Српске у Бањалуци поставити драмски комад "Сабирни центар", који је широј публици познат по истоименом филму. Прва проба заказана је за 28. август, а премијера за 18. октобар.

Мисирача подсјећа да је овај комад доживио премијеру почетком осамдесетих, а затим и успјешан позоришни живот у Београдском драмском позоришту у режији чувеног Љубомира Драшкића. Послије тога је постављан у више позоришта широм земље, у режијама значајних редитеља.

- Филм Горана Марковића из 1989. публици је свакако прва асоцијација на ову причу, али прије свега сам комад, а и адаптација за нашу представу се доста разликују од филмског сценарија, тако да ће, надам се, публика брзо увидјети да се не трудимо да "копирамо" филм или било коју познату верзију ове приче, већ да, што би у позоришту увијек и требало да буде, желимо да кроз овај комад испричамо неку своју причу - каже Мисирача.

Свјестан је да публика на првом мјесту долази да чује писца.

- И најважније је то да ће писца и чути: Душан Ковачевић је одавно постао класик наше књижевности и позоришне умјетности. Публика препознаје и воли његову специфичну реплику и мисао, саркастичну, ироничну и духовиту. Сам комад има неколико слојева и нивоа: ту је прича о распаду једне земље, идеала, идеологије, система вриједности испричана преко распада једне породице - истиче Мисирача. Додаје да ће у духу свеопштег ревизионизма покушати да се кроз Ковачевићев "Сабирни центар" врати у прошлост, пред сам распад СФРЈ, у 1990. годину. Кроз идеју професора историје (за разлику од оригиналног комада гдје је главни лик професор археологије) о стварању градског музеја народне револуције у жељи да очува тековине НОБ-а представиће кад је и како почело лудило на овим просторима и како се развијало. 

- Мени је посебно занимљиво што се, без свјесне намјере, наметнуло да ова представа, смјештена у бањалучки миље, може бити својеврсни "прељуел" представи "Синови умиру први" која опет говори пост фестум о посљедицама лудила које људи на овим просторима након рата живе - наглашава Мисирача.

Каже да идеје за представу увијек формира, нарочито у припремној фази, са својим ауторским сарадницима: сценографом, костимографом, композитором.

- У Бањалуци сам имао среће да већ сарађујем са Драганом Пурковић-Мацан, сјајном сценографкињом, награђиваном и препознатом и ван оквира Народног позоришта РС. Вјерујем да ћемо и овога пута направити добру и функционалну ствар у складу са адаптацијом комада - рекао је Мисирача.

Глумачки ансамбл

- Доста добро познајем и глумачки ансамбл Народног позоришта РС који, да то још једном поновимо, јесте један од бољих ансамбала на простору бивше Југославије. Редитељи заиста имају среће када добију прилику да раде са овдашњим глумцима и могу, уз мало труда и посвећености, да направе компактну представу са добром ансамбл-игром. Мени се то већ посрећило са већ поменутим "Синовима", који су имали и имају јако добар фестивалски и сценски живот. Тако да се сада једни другима радујемо, и поновној сарадњи - каже Марко Мисирача додајући да када редитељ добро познаје ансамбл и има искрене намјере, лако може и да направи глумачку подјелу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана