Утихнула генијалност савршеног сагласја мисли и ријечи

Одлазак овог јединственог човјека и немјерљиво врхунског стручњака, погодио је академску заједницу. Његове генијалности и посвећености, са нарочитим емоцијама дотакао се академик Миро Вуксановић.

- Кољевић је говорио посебним начином. Увек с написаним текстом, тако смишљеним и доживљеним, с пажњом припремљеним. Он није своје текстове читао, него их је увек казивао јасно, у ритму који је искуством усавршио, у чудном складу покрета и изговорених речи, као што чине беседници за памћење - казао је Вуксановић.

Додао је да ће стручна јавности тек у времену пред нама, "видети колико нам недостаје свечано сагласје мисли и речи академика, професора и беседника Светозара Кољевића".

Кољевић је рођен 9. септембра 1930. године у Бањалуци. Енглески језик и књижевност студирао је у Загребу и Београду, гдје је 1954. и дипломирао. Магистратуру из енглеске књижевности стекао је на Универзитету у Кембриџу 1957, под менторством прослављеног историчара књижевности Дејвида Дејчиза. Докторирао је на Филозофском факултету у Загребу 1959.
Универзитетску каријеру отпочео је као асистент за енглеску књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву, гдје је 1971. постао и редовни професор. Многи нараштаји студената англистике упамтили су Кољевића као предавача на чије се часове долазило с радошћу, али и као професора чије су педагошке и људске особине одувијек биле у пуном сагласју с његовим изузетним угледом на стручном пољу.

Професор Кољевић је на свој јединствен начин уводио у свијет енглеске књижевности и студенте Филозофског факултета у Новом Саду, гдје је радио од 1992. до пензионисања 1995. године.

Послије 1995. године предавао је енглеску књижевност на филозофским факултетима у Никшићу, Бањалуци и Источном Сарајеву, те на Филолошком факултету у Београду.

Као гостујући предавач и истраживач, Кољевић стицао је углед на универзитетским институцијама широм свијета. Школске 1963/1964. године водио је постдипломске студије из енглеске и компаративне књижевности на Универзитету Индијана (САД). Био је гостујући професор на Универзитету у Оксфорду и на Калифорнијском универзитету у Берклију.

Држао је предавања на универзитетима у Београду, Загребу, Љубљани, Новом Саду, Оксфорду, Лондону, Нотингему, Бирмингему, Шефилду, Глазгову, Ланкастеру, те у САД на Харварду, Принстону, Јужној Каролини, Илиноису и Хоуп колеџу, као и у Сеулу.

Редовни члан САНУ постао је 1997. године, а од 2003. до 2015. обављао је функцију потпредседника Огранка САНУ у Новом Саду. Дјела Светозара Кољевића овјенчана су многим признањима и објављивана широм свијета.

Кољевић ће бити сахрањен у сутра, а вријеме и мјесто сахране биће накнадно саопштени.

Изузетан рад

Рад Светозара Кољевића у области науке о књижевности, оваплоћен у 22 књиге и више стотина појединачних текстова, деценијама се одвијао на два равноправна плана: на једном преовладавају англистичке књижевне теме, а на другом изучавање проблематике која се тиче превасходно српске, али и других књижевности са јужнословенског подручја, уз посебно плодотворну усредсређеност на теме из области српске усмене епике.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић упутио је саучешће породици Кољевић поводом смрти академика Светозара Кољевића.

- Академик Светозар Кољевић сврстан је у ред најзначајнијих научника, педагошких радника и културних посленика, који је дао драгоцјен допринос развоју и афирмацији домаћих, али и универзитетских институција у свијету и на тај начин је афирмисао родну Бањалуку, Српску и српски народ у цјелини - наводи се у телеграму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.