Снажна идеја превазишла границе националне културе

руковали су се са Раденком Милаком и значајно га тапшали по рамену. Са великим интересовањем представници културног и јавног живота РС, туристи, поштоваоци умјетности, ствараоци из других земаља закорачили су на "Универзитет катастрофе". Милак је послије великог и напорног рада, улагања у процесу стварања - задовољан.

- Мислим да је ово велики успјех, прије свега, наше државе и Музеја савремене умјетности РС, као носиоца цјелокупног пројекта, свих партнера и сарадника који су учествовали у овоме и мене као умјетника. Велики је успјех бити овдје и показати наш Павиљон осталим земљама које су такође ту. Бијенале траје шест мјесеци и видјећемо у којем правцу ће се пројекат развијати. Јако сам задовољан, ово је само један почетак на путу ка будућности - истакао је Милак.

И гости из Бањалуке сложни су у једном, да је велика ствар што се Милак представио са интернационалним тимом кустоса те да су сви заједно амбасадори културе Републике Српске. Као подршка колеги у Венецију је стигао и умјетник Младен Миљановић, који се својим радом "Врт уживања" 2013. године такође представио у Венецији.

 - Прије четири године водили смо се тиме да је много битнија чињеница да смо се појавили на Венецијанском бијеналу него шта ћемо показати. Мени је драго да ове године са Раденковим наступом одржавамо континуитет. Са друге стране, имамо једну потпуно нову концепцију павиљона која говори о свијести која савремену умјетност презентује на различите начине - казао је Миљановић.

У Павиљону БиХ, објашњава Миљановић, битна је сама идеја "Универзитета катастрофе", која се бави идејом универзума.

- То иде преко граница свих култура и са те стране овај Павиљон одлази мимо граница онога што ми зовемо националном културом - додао је умјетник.

Све оно што је приказано у Павиљону никога није оставило равнодушним, а декан Академије умјетности РС Сандра Додик и професор Горан Јанковић поносни су што се поново на овом престижном догађају појављује бивши студент бањалучке Академије.

- Врло је снажно у смислу опажања свих ових катастрофа и начина његове перцепције свијета у којем живимо - казала је Додикова.

"Универзитет катастрофе" импресиван је и за професора Јанковића.

- Милак је урадио велики посао са интернационалним умјетницима и наравно Романом Урањеком. Наставља се континуитет излагања бивших студената Академије умјетности РС, што је веома значајно признање за нашу Академију и наш град. Сам концепт је веома репрезентативан у смислу да поставља питање катастрофе и преиспитује све универзалне вриједности данашњице која опет реферира одређене архитипове прошлости. Не остаје ми ништа друго него да честитам свом драгом колеги - рекао је Јанковић.

Међу позванима била је в. д. начелнице Одјељења за културу, туризам и социјалну политику у Административној служби града Бањалука Наталија Тривић.

- Цјелокупна идеја носи у себи посебност. Показује нам начин на који се сви заједно сусрећемо са катастрофама у различитим доменима и на који начин можемо да их превазиђемо. Појављивање наших умјетника на бијеналу од непроцјењивог је значаја. Показали смо да можемо да се носимо са великим изложбама, новим изазовима и свакако морамо и даље бити присутни на међународној сцени - сматра Тривићева.

На директорицу Народне и универзитетске библиотеке РС Љиљу Петровић-Зечић, али и на директора бањалучке Гимназије јак утисак оставио је и Павиљон Русије, који говори о новом свјетском поретку који уништава оно што је хумано.

- Драго ми је што је ова изложба на сличном путу, јер живимо у једном времену када се моралне вриједности потпуно уништавају, а да не говоримо о знању, науци, напретку. Све се комерцијализује, све постаје новац. О значају представљања БиХ и РС треба посебно говорити, јер сви они људи који су значајни у свијету културе и савремене умјетности су овдје - нагласила је она.

Честитке Милаку и његовим сарадницима упутио је и Пејашиновић, истичући да је локал патриота те да је посебно поносан што је и Бањалука дио ове велике приче.

- Захваљујући овим људима ми смо у току са најсавременијим трендовима у свијету умјетности. Нисам умјетник, не бих о самој умјетности да причам. Били смо на Ђарднима, сви смо фасцинирани руским Павиљоном. Наша тема је такође актуелна, као и цијела ова манифестација. Критика је упућена савременом друштву у којем има много тога катастрофичног и то јесте посао умјетника, да нам поред естетске поруке, шаље и етичку, да имамо проблема са свим катастрофама. Има смисла - поручио је Пејашиновић.

Бањалука центар савремених тенденција

Међу гостима био је и београдски сликар, познат и по улози анђела у познатом филму "Ми нисмо анђели", Урош Ђурић који је задивљен Павиљоном БиХ.

- Судећи по свему што сам видео, ово је једна срећа у несрећи. Да смо остали сви заједно да живимо, никада не бисмо имали оваку фантастичну презентацију на Венецијанском бијеналу. Некада смо се гурали ко ће у онај један једини Павиљон Југославије. Ниво свих павиљона бивше Југославије је завидан, али ово што је БиХ приказала је за рецимо, неколико педаља изнад осталих. Заиста сам задивљен овим што сам видео, мислим да је та политика коју води Сара Вујковић и Музеј савремене умјетности РС, заједно са Академијом умјетности РС, изузетно успешна. Бањалука је већ избацила два изузетна умјетника, као што су Младен Миљановић и Раденко Милак, што говори о томе да Бањалука постаје један врхунски центар савремених тенденција - нагласио је Ђурић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.