Синиша Ковачевић: Пишете оно што живите

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" драмски писац Синиша Ковачевић чији би комад "Велика драма" ускоро требао да добије и екранизовану верзију.  

* ГЛAС: Колико драмски писци могу да ћуте о стварима које се дешавају око нас?

КОВAЧЕВИЋ: Када пишете, то носи одређену врсту одговорности, у којој мери зависи од дара, мере свесности и интелигенције. Писац ради оно што му је дато да ради. У неким државама највећи проблем је колико лешника има у чоколади, млечне масти у путеру; у нашој држави имамо веће муке, транзиције. Одабир тема је суровији, јер смо окружени несрећом и сукобима.

* ГЛAС: Колико се пишу нови текстови? Да ли би позориште могло опстати без класичних комада?

КОВAЧЕВИЋ: Позориште не би постојало без класичних комада, јер је класични комад иницирао његов настанак у античкој Грчкој. Од тог времена до данас оно што опстаје је оно што је добро и што је време просејало кроз своје мајсторско решето.

Данас не знате шта ће бити класични комад. Ја сам можда написао класични комад, а и да не знам да сам то урадио, а можда и нисам, то ће проценити наши унуци. Ремек-дела остају за сва времена. Данас не би било позоришта ни без класичних ни без савремених комада, јер савремени комади значе развој позоришта.

* ГЛAС: Какве младе писце Србија има данас?

КОВAЧЕВИЋ: Одличне! Има их довољно. Млади писци су као кромпири. Крупни ваљају, ситни не ваљају. Проблем је што нема довољно позоришта која би играла све те комаде.

Млад писац мора да се избори за своје место. Млади писци су даровити с разлогом, нестрпљиви с разлогом, жељни афирмације и неког новца, зашто не рећи? A углавном се налазе пред затвореним вратима.

* ГЛAС: Колико је данашњица инспиративна за драмског писца?

КОВAЧЕВИЋ: Предрасуда је да око нас има обиље тема, јер се нажалост, исте теме врте већ годинама. Волео бих и због себе и због свог народа да смо били мало другачије среће, али шта ћемо, пливамо у загађеном Дунаву, а морамо живети.

Пишете оно што живите, као Чехов. Његове драме су руске да рускије бити не могу, а баш због тога су толико опште, дио су сваке светске литературе. Битно је да оно појединачно буде и опште. То је уметност. 

* ГЛAС: Који је Ваш рецепт за срећу?

КОВAЧЕВИЋ: Да проведете живот са особом коју волите. Да радите посао који волите. Да живите у држави, у граду који волите. Ствари које се подразумевају пре свега овога је да не можете бити срећни ако нисте слободни и ако нисте здрави. Све долази после тога. Приметили сте да о новцу нисам причао. Нико није успео да вози два аутомобила у исто време и да буде на два места у исто време. За један добар живот довољно је да Вас нико не куне, а још боље ако Вас неко благосиља. За две среће довољан је један кревет и једна чаша, а ако има више - то боље.

Добро је да у животу немате недосањаних идеала и неостварених жеља. При том не мислим на јахту, али незгодно је ако књигу коју желите не можете себи да приуштите, или патике из излога. Зато ако имате пса и не живите са свекрвом, бићете срећни.

Брак

* ГЛAС: Да ли је живот са глумицом Љиљаном Благојевић привилегија, и за сарадњу и приватно?

КОВAЧЕВИЋ: Мислим да су добри бракови људи у истом послу. Оно што дефинише квалитет везе није професија него љубав, али ако је претпоставка да сте нашли особу свог живота, биће вам лакше ако сте из сфере истог интелектуалног интересовања. Љиљана је мудра, умна, даровита, изразито лијепа жена. Посједује невероватну ширину интелекта и велику дозу стрпљења. Није баш лепо да о својој жени говорим толико афирмативно, али ја сам дефинитивно имао срећу да је сретнем, због свега што ми је донела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.