Сањин Малешевић, редитељ: Нови филм волио бих да снимам у Бањалуци

Малешевић, који се 2003. преселио у Америку, завршио је филмску режију и фотографију на локалном колеџу у Лонг Бичу, "Long Beach City College". Своје фотографије и инсталације успјешно је преставио публици у Лос Анђелесу и Калифорнији, а једна од највећих независних умјетничких организација у Америци, "RAW: Natural Born Artist ", која има своја представништва и у Канади и у Аустралији, номиновала га је за режисера године. Послије дванаест година, овог јула је поново у Бањалуци, а за "Глас Српске" овај умјетник је говорио о свом кратком филму, умјетничкој сцени у Америци, његовом стваралаштву, али и о стању у култури у РС.

- "Tetched" је наизглед једна веома необична прича, првенствено због својих јунака, односно антијунака у њој, али истовремено и једна веома обична људска прича с којом се мање-више сви можемо поистовијетити. Филм говори о вези између двоје младих, релативно уникатних људи који једноставно нису у стању да комуницирају као нормалан пар, шта год да нормалан пар значи у данашње вријеме. Због тог њиховог недостатка комуникације, међусобног поштовања, самопоштовања и разумијевања тешко је видјети било какав позитиван крај - испричао је Малешевић.

Главне улоге повјерио је, како каже, Хидекану Хаху и Ребеки Дин. Хидекан иза себе има много филмских улога, од којих је у првом плану појављивање у серији "Nip/Tuck", док је Ребека била једна од звијезда познате америчке тинејџерске серије "Dawson's Creekк".

Сценарио је радио по причи писца из Њујорка Thaddeusa Rutkowski, којег Малешевић топло препоручује и читаоцима у Републици Српској.

Истински би волио да филм погледа и публика у Бањалуци.

- Мислим да се ту други питају далеко више него ја. За "Краткофил" знам да је угашен, мислим да је то један енорман губитак за град. Боравак у Бањалуци искористићу да видим има ли заинтересованих страна да се реализује премијера, а свакако ћу посјетити и Министарство просвјете и културе РС.

Имам у плану да свој сљедећи филм, ако буде оптималних услова за то, снимам баш у Бањалуци. Волио бих заправо да продубим ту неку своју везу с градом и филмском комуном у Бањалуци, ако је има - најавио је он.

Сарадњу са једном од највећих независних умјетничких организација у Америци, "RAW: Natural Born Artists " почео је 2012. године.

- Један од мојих пријатеља фотограф ме је упознао с њима и након што су видјели моје радове, изразили су жељу да ме укључе у једну од њихових изложби која се дешавала у Лонг Бичу. Годину касније су опет контактирали са мним и позвали да опет излажем са њима, овај пут у једном простору у Холивуду. У том моменту сам, стицајем околности, радио на једном пројекту који ми је управо сљедеће године донио ту номинацију за режисера године - прича Мелешевић.

У питању је, како каже, био пројекат под именом "Људи који разбијају телевизоре".

- Након оне велике транзиције на ове нове хигх дефинитион телевизоре, почео сам да скупљам старе телевизоре, који су у Америци завршавали на смећу и онда сам их, заједно с групом пријатеља, одвезао у пустињу, гдје смо их поразбијали. Ја сам то све и документовао. То је био један одређени социјални коментар, како на претјерану употребу телевизора и телевизијског програма у нашим свакодневним животима тако и на ту неку, за Америку својствену, потрошачку културу. Пројекат је на изложби био представљен у облику видео-инсталација, с намјером да "натјера" људе да реагују и стварно су реаговали, како публика која је дошла на изложбу, тако и сама организација, која ме је номиновала.

- Награду нисам освојио. У свечаној атмосфери, како то само Холивуд зна да организује, у познатом ноћном клубу "Levelл 3" на Холивуд булевару, гдје се цијела манифестација одржавала, завршио сам на другом мјесту, иза једног режисера из Бразила, али цијело искуство је стварно било фантастично и донијело ми је много нових познанстава и пријатељстава, што је за мене било, и увијек ће бити, далеко важније - присјетио се режисер.

У фокусу његовог цијелог стваралачког опуса увијек су људи и њихове конкретне животне приче.

- Оно што је увијек мој циљ, независно од медијума у којем радим, је да изазовем јака осјећања у човјеку, значи, не желим да моја публика буде пасивна, да равнодушно гледа на ствари и живот, него напротив, желим да имају реакцију, да имају став, а ако га немају, да га заузму, да су до те границе или одушевљени или згађени мојим радом да желе и сами да нешто ураде - истиче Малешевић.

Промоција умјетника и Српске

Малешевић сматра да својим стваралаштвом у Америци промовише све, и своју земљу и све људе који живе у њој.

- Наука, култура и спорт, отприлике тим неким редослиједом, је нешто што је енормно важно за промоцију било којег народа и било које државе. Мени је стварно много драго да сам у могућности да на један, надам се, позитиван начин промовишем своју земљу. Могу само да додам и да би и наша Влада требало да уложи одређени труд да пронађе наше људе у дијаспори и ступи у контакт са њима и да се те везе продубе - нагласио је редитељ.

Колективна одговорност

На питање како би описао стање у култури у Републици Српској у моменту када је он живио и радио овдје, одговара да ни тада није било сјајно.

- Независно од било какве ситуације и било каквих околности, објективних или необјективних, а рат нас је дефинитивно све уназадио и у људском и у материјалном и у сваком смислу, мора да постоји и та некаква како колективна тако и индивидуална одговорност за све што се дешава око нас и у нашим животима. Мислим да је то једноставно недостајало тада, на првом мјесту, у том неком периоду кад сам ја живио у Бањалуци. Надам се да су се ствари у међувремену промијениле - казао је Малешевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.