Преминуо Бата Живојиновић

Који дан прије васкршњих и првомајских празника, здравље Бате Живојиновића нагло се погоршало. Упућен је у болницу "Свети Сава", гдје су га љекари ове болнице, послије тешког можданог удара, прије четири године, придигли, и послије опоравка у Селтерс бањи процјенили да му је готово исто тако љековита кућна нега. И, заиста, опоравио се у том породичном гнијезду које је свијао са његовом Лулом, окружен успоменама, фотографијама деце и унука, за које је посебно био везан, али и они за њега. Храбриле су га и посјете блиских пријатеља и колега. А посљедње су биле Драгана Гаге Николића и Драгана Бјелогрлића. Био је под свакодневним надозором љекарског тима.

Прије овог можданог удара, Бати је 2006. попустило срце. Била је то година послије оптужби да му је син Миљко један од оних из "стечајне мафије". Услиједили су притисци, сведочења... Сударао се Бата са дотад невиђеном харангом на његовог сина.

Тако је почело урушавање Батиног здравља. Срчани, а потом мождани удар, па гангрена коју је покушавао да излијечи на Куби. И све би, послије овог лијечења, могуће је, било на здравље, да се Бата 2014. године није повриједио на снимању филма "Лед". То је, вјерују љекари, "пресекло" добијену противгангренозну терапију. Болест је подмукло напредовала - до ових дана, када је стручни тим кардиоваскуларне болнице "Дедиње", уз сагласност породице, одлучио, крајем протекле недјеље, да Бати ампутира дио лијеве ноге и покуша да му продужи живот.

Бата Живојиновић рођен је у Кораћици под Космајем 5. јуна 1933. године. У каријери је одиграо више од 300 улога на филму, позоришту и телевизији, од којих су многе антологијске, а његове филмове гледало је преко 10 милијарди гледалаца, чиме не могу да се похвале ни холивудске легенде. Да је био лијеп глумац, каже, "не би ни за хлеб зарадио", па на ту "карту" никад није играо. Био је "црнац и жена са фереџом", јер није бирао филмове и одбијао улоге, нити допуштао дублерима да га замјене.

Два пут је одбијан на Академији, а филмски деби остварио је у "Песми са Кумбаре" (1955, редитеља Радоша Новаковићћа) послије којег су се низале улоге Милоша Бојанића, Мирте, Булиџе... у којима је убјеђивао редитеље да филм без њега неће бити могућ. Био је представник несаломивог српског духа безобразлука и дрскости у границама допуштеног, и као такав Бата је био жива историја српског глумишта.

Током шездесетих се филмовима попут "Козара" (за коју је награђен у Пули) и Битка на Неретви устоличио као једна од највећих звијезда кинематографије бивше Југославије, али је зенит његове популарности дошао током 70их филмовима са тематиком Другог свјетског рата. Један од најпознатијих његових филмова из овог периода је Валтер брани Сарајево, који је постигао велики успех у Кини, а Живојиновић је још увијек велика звијезда у Кини. Током осамдесетих Живојиновић је пародирао на своју слику акционог хероја улогама у низу лаких комедија.

Живојиновић је два пута добијао Златну арену за најбољу улогу Фестивала у Пули - за филмове "Козара" (1962) и "Три" (1965). За филм "Трен" добио је награду на Међународном фестивалу у Москви 1978. Октобарску награду града Београда примио је 1972. Добио је Седмојулску награду СР Србије 1981. године, те више пута на фестивалу у Нишу. У августу 1993. награђен је Наградом за животно дјело „Славица" за своје улоге у југословенској кинематографији. Прије двије године, поводом 55 година уметничког рада и 77. рођендана додјељено му је и највеће признање Југословенске кинотеке - Златни печат.

У посљедње двије деценије, практично од почетка вишепартијског живота у Србији, неколико пута је биран за посланика у Народној скупштини Србије као члан СПС-а.

Живојиновић је био је иницијатор и оснивач Удружења филмских глумаца Србије, такође и директор филмског програма Слободарских свечаности у Сопоту.

Посљедњу улогу имао је 2001. године у филму "Све је за људе" гдје је играо Јеремију.

На овогодишњем Фесту додјељена му је награда Београдски побједник за животно дјело.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.