Оживљавање успомена
БAЊA ЛУКA - Дан послије првог земљотреса 26. октобра 1969. одржали смо кратак састанак, на којем смо одлучили да враћамо ученике кући, ако дођу до школе, јер је ударом била веома оштећена. Тек што смо сишли низ степенице и изашли из школе, град је погодио други, јачи земљотрес. То је био страшан призор. Бања Лука је била сва у прашини, мноштво птица у лету... A наша Реалка је била након тога неупотребљива.
Ово су ријечи тадашње директорке школе Смиље Зоричић-Керкез, која је прексиноћ на трибини у Гимназији пред многим ђацима и професорима, сјетно евоцирала успомене из тог периода.
На трибини "Гимназија у земљотресу 1969." приказан је документарни филм Милана Ракића "Гимназија 1895 - 2009.". Осим овога, посјетиоци су погледали и кратки филм о граду на Врбасу непосредно послије самог земљотреса.
Буру емоција у публици изазвали су призори минирања у земљотресу веома оштећене, Реалке. Тешко је било остати равнодушан на кадрове у којима тај храм знања нестаје у облаку дима, а на томе мјесту остају само хрпа бетона и болне успомене.
Тадашња професорка Љиљана Станар причала је о тој школској години, коју су ученици наставили у Цриквеници, Селцу и Новом Винодолском.
- Било је много тешких, али и јако лијепих тренутака у невољи која нас је снашла. Ипак, у сјећању остаје неизбрисив тренутак када су нам из Бање Луке донијели камен, дио наше тада већ миниране, Реалке. Међу присутнима су завладали мук и тишина. То је био најтужнији тренутак - сјећа се кроз сузе Станарева.
Бивши професор Илија Плетикоса присјетио се заједничких момената ученика и професора, који су силом прилика морали да напусте свој град, да би наставили школовање.
- У тој нашој "епизоди", није било ни мало лако. Први пут су ученици остали сами, далеко од родитеља, али показали су, да и у невољи остају другари - кроз осмијех прича Плетикоса.
Било је и несташлука, са симпатијама прича он, а један од главних актера био је данашњи професор, а тадашњи ученик Гимназије Божо Марић.
- Често смо правили забаве у Цриквеници. На чудо локалног становништва, били смо нека врста авангарде, па су они долазили код нас - сјећа се Марић.
Иако је велика невоља тада снашла Бању Луку и њене становнике, иако су ученици морали отићи из свога града, како каже професорка Станар, мало када се ђаци и професори тако зближе, као што се зближила та генерација.
Изложбе
Осим сјећања професора и ученика, посјетиоци су на трибини могли да погледају и изложбу ученичких радова и фотографија "Земљотрес и Гимназија" и послушају чланове историјске секције који су представили своје радове на ову тему.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
