Оперска дива Снежана Савичић-Секулић за Глас Српске: Улога Краљице ноћи врхунац каријере

Испричала је ово у интервјуу за "Глас Српске" оперска дива, првакиња Народног позоришта у Београду, Бањалучанка по рођењу, умјетница која је на врхунцу своје пјевачке каријере, Снежана Савичић-Секулић.

Разговарали смо о њеним бриљантним улогама, плановима, Бањалуци, умјетности, иностраној каријери, али и породици. Савичић-Секулићева је, како наглашава, поносна мајка два дивна дјетета.

- За гостовањима на иностраним сценама нисам сигурна да чезнем имало. Када се раде нове продукције, неколико недеља одсуства је неизбежно. У овој фази живота када су ми деца још увек мала би било тешко избалансирати приватне и професионалне обавезе. Када мало порасту, верујем да ћу се више ангажовати. Имам довољно искуства кроз досадашња гостовања да могу да извагам шта ми је приоритет, а породица је најважнији сегмент мог живота - рекла је ова харизматична умјетница.

* ГЛАС: Недавно је одржана спектакуларна премијера Моцартове "Чаробне фруле" у Народном позоришту у Београду, а Вама је припала завидна улога Краљице ноћи. С обзиром на то да је ријеч о веома захтјевној улози, можете ли нам испричати какво је искуство за Вас било пјевати Краљицу?

САВИЧИЋ-СЕКУЛИЋ: Краљица Ноћи је једна од најзахтевнијих улога колоратурног фаха. Ако бисмо били крајње објективни, на свету постоји неколико певача који би је отпевали бриљантно и задовољили све високе критеријуме које она изискује. Временом су се критеријуми померили, тако да ћете чешће чути лирске колоратуре које је изводе. Управо из тих разлога и потребе да у подели новопостављене продукције "Чаробне фруле" постоји улога Краљица ноћи, ја сам пристала да је певам. Прихватила сам то као изазов и домаћи задатак. Улогу сам спремала током целе сезоне, с тим да сам певала текући репертоар и правила одређене паузе. Искрена да будем, изненадила сам саму себе како сам је отпевала. Добила сам одличне критике и било ми је задовољство сарађивати са Иваном Драгутиновић, Стефаном Зекићем, младим људима који су учествовали у продукцији. "Чаробна фрула" је ремек - дело оперске литературе!

* ГЛАС: Прије 12 година у овој опери пјевали сте Памину. Можете ли нам упоредити ове двије улоге, односно, какво је за Вас осјећање био умјетнички раст од Памине до Краљице ноћи?

САВИЧИЋ-СЕКУЛИЋ: Памина и Краљица ноћи су дијаметрално супротни оперски ликови. Тачно, као Памина сам дебитовала пре 12 година. Исте године сам победила на такмичењу Музичке омладине и у финалу сам певала арију Памине, а те године сам положила пријемни испит на мастер студијама, на "Гилдхолд" школи у Лондону и певала сам арију Памине. Између осталих, у Бечкој државној опери сам наступала на Јубиларном концерту "ЦЕЕ Музиктеатра" и поред арије Адине и дуета Сузане и Фигара, певала сам арију Памине на захтев Аустријанаца који су правили програм… И било је још важних концерата где ми је донела успех. Ово сам намерно набројала, јер  сам свакако глас који треба да пева и улогу Памине. Улога  Краљице ноћи је у мој репертоар дошла неочекивано јер, како сам већ поменула, у кући немамо драмску колоратуру и из разлога што певам колоратурни фах, могла сам да одговорим на захтеве улоге, јер имам велико искуство иза себе. Знала сам како да изградим улогу, а да ме ништа не кошта, потпуном контролом вокалног апарата. За то је потребно искуство. Да сам имала исту ситуацију пре само пет година, не бих се усудила.

* ГЛАС: Протекла година Вам је била у знаку три велике улоге: Луције, Виолете и Ђилде. Једном приликом сте изјавили да је улога Виолете сан сваког пјевача-спорана. Можете ли се присјетити премијерног извођења "Травијате" и са нама подијелити значај те улоге у Вашој успјешној каријери?

САВИЧИЋ-СЕКУЛИЋ: Певала сам разноврстан репертоар током година, а такође сам наступала на бројним концертима са оркестром, између осталих три новогодишња гала концерта и имала гостовања. Веома сам задовољна како је протекла сезона. Дефинитивно ју је обележила улога Виолете Валери у "Травијати". Дуго сам желела да је отпевам, али сам била и стрпљива све ове године. Показало се да је сад прави тренутак и да нисам изгубила, али баш ништа што сам се ослушкивала. Глас се развио, сазрео а и ја сам сазрела као глумица и личност. "Травијата" је посебна и даје велику могућност да растеш у што комплетнијег уметника тумачећи је на разне начине. Свакако ми је једна од најдражих улога. Прво извођење ћу памтити заувек. У публици су седели мени важни људи и пријатељи, била сам преемотивна и добар део представе нисам успела да контролишем сузе. Трећи чин је био најубедљивији, ту нисам глумила ништа, ту сам била потпуно искрена у свакој речи коју сам отпевала. Када се спустила завеса нисам веровала да је крај представе.

* ГЛАС: По Вашем мишљењу, да ли су Народно позориште Републике Српске, умјетничка сцена и публика, спремни за коначно оснивање опере? 

САВИЧИЋ-СЕКУЛИЋ: Са радом Академије умјетности нисам више упозната. Престала сам да предајем 2011. године. Што се тиче студената који су учили у мојој класи певање, могу само да им одам признање, јер су толико вредни и борбени да сам поносна на њих. Основали су удружење "Фигаро" и путују држећи концерте и промовишући уметност на најлепши начин. А и сопран Валентина Милекић са својом етно групом "Траг" путује по свету и осваја признања. То су изузетно талентовани млади људи вредни пажње. Оно што није добро је време у ком се то не цени на прави начин и нема довољно подршке од оних који би то требали препознати. Млади људи са свршеним факултетима су препуштени сами себи, радних места нема. Вредности су померене. Постојећа Бањалучка филхармонија је такође доказ да вредности постоје, али да их морамо чувати. Ако велики филхармонијски оркестар већ пар година успева да одолева свим проблемима, само они знају како, и својим концертима усрећују стотине слушалаца, није ли то доказ да капацитети постоје? Опера је скупа уметност, само ћу то додати.

* ГЛАС: Шта је то што по Вашем мишљењу осваја публику да дође у позориште и ужива у опери? Да ли Бањалука може радити по том, или неком сличном рецепту?

САВИЧИЋ-СЕКУЛИЋ: Да се разумемо, оперу нити треба нити може сваки човек да слуша, али они који је воле имају право да траже да им се обезбеде услови за то. Оперска публика се негује од оног најмлађег узраста и велику одговорност имају педагози који ће децу припремити за сусрет са опером. Однос према опери се стиче у школи, у кући, на концерту, у друштву, слушајући добро извођење било где да си. Слушати класичну музику уживо и преко неког стерео уређаја, није за поређење. Седети у дворани где уметник директно својом енергијом покреће енергију и емоције слушалаца је савршен и јединствен тренутак. Нису сви у могућности да то себи приуште. Сматрам да због наше деце и уметничког потенцијала који носе, Бањалука заслужује више. Деца су изложена "токсичним" звуковима  из разноразних кафића, ресторана, кладионица итд…. Томе је јако тешко стати на пут. Најбоље оружје је борба квалитетом и  правим вредностима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.