Јелица Брестовац, академска глумица, за “Глас Српске”: Комедије лијече душу

Са својом представом “Тражим мужа” гостује по БиХ, Србији, Хрватској, али и у многим градовима широм Европе. У монодрами у форми кабареа, која је урађена по цитатима из књиге “Женски разговори” писца Душка Радовића, који је с доста ироније и хумора анализира стереотипе мушко-женских односа игра седам жена различитих карактера и, како каже, свака нова прича увлачи људе у саму представу.

- Имала сам велику турнеју по Хрватској. Следеће гостовање је у Стону, а након тога идем у Белгију.  Презадовољна сам, одзив публике је неочекивано одличан и заиста са радошћу играм ту представу. Представа је динамична, са неочекиваним тренуцима, интерактивна и то је можда оно што публика воли чак и онда када и не зна да воли - каже Брестовчева.

Она глуми и у представи “Љубавни састанак”, коју је премијерно одиграла у Бечу.

- Два пута сам је играла у Бечу, а потом у Линцу, а надам се да ће убрзо бити и премијера у Србији.  Осим тога, двоје дивних умјетника, брачни пар Милица и Немања Огњановић који свирају клавир и виолину и ја направили смо сценски приказ, поетско-музичко вече гдје уз пратњу њихове музике говорим поезију Десанке Максимовић. Публика заиста може да ужива јер се музика лепо уклопила са стиховима, избором поезије и начином казивања. Сигурна сам да ће то имати отворена врата свуда - испричала је Брестовчева.

Она је глуму завршила у Новом Саду, а по завршетку студија била је ангажована у Сремској Митровици, потом је три године радила у позоришту у Вршцу, али је након тога сплетом околности отишла у слободне умјетнике.

Услиједило је много рада, одрицања и улагања. На њен живот значајно је утицала и ситуација са короном. За вријеме пандемије, готово да није ни било ангажмана, али су, каже, ствари када је ријеч о позоришној умјетности након пандемије кренуле набоље.

- И мени је кренуло набоље, али можда зато што сам свих претходних година уложила много труда. Чинило се као да није било резултата, али морале су да се поклопе све коцкице - да имате добру представу, да постанете неко колико-толико познато име, да вас публика воли - наглашава глумица.

Она сматра да су се људи посебно након пандемије ужељели неког садржаја, а да је посебно примјетно да су се ужељели комедија.

- Пошто понекад сама радим целу организацију представе, доста сам у контакту са публиком и често кажу “Само нека је комедија”. И саму сам себе ухватила након короне да кажем ма какве психолошке драме да гледам, нека комедија – наглашава она.

Она је ту, додаје, направила баланс, и напомиње да, иако више игра комедије, једнако тако игра и другачије представе које и нису увијек примамљиве за ширу публику.

- Сматрам да ни уметник ни културна институција не смеју превише да подилазе публици. Морају да имају неки свој репертоар којим ће да изграђују одређен укус код публике. Жао ми је када видим да често не влада интересовање за позориште осим ако није у питању нека хит комедија, познати глумци и слично - истиче она.

Монодрама је њен најдражи стил глумачког изражавања и у тој форми се најлакше проналази, па не чуди податак да је играла у неких 15, рачунајући и оне за дјецу.

- С монодрамом никада не можете бити начисто. Увијек наилазим на предрасуде да су монодраме слабо посећене, па ми када уговарам представу често кажу: “Ко ће нама доћи да гледа монодраму”. А ја им кажем “Доћи ће, само ви мене позовите” и заиста буде пуна сала. Када играм по Србији, у градовима где је представа била и по неколико пута, неки људи се враћају и изнова гледају. Деси се некад да дође мали број људи, али мени као уметнику не сцени то не смета - истиче Брестовчева.

Представе бира интуитивно, а некада, како објашњава, то само наметне.

- Представу “Тражим мужа” играм дуго, а почела сам да је играм након  разговора са пријатељицом која је и организаторка и која ми је рекла “Ајде направи нешто да се мало смејемо”.  Представа “Шта остаје после заноса” у којој играм краљицу Наталију се изродила из мог познанства са покојном Исидором Бјелицом. Она је написала књигу “Краљице сербске” и обе смо виделе да је најбоља ствар коју можемо учинити испричати причу о Наталији зато што се она тиче и садашњег тренутка и жена које пролазе све муке и омаловажавања које је и она прошла - појашњава Јелица.

Додаје да често препусти све другима и да воли да добије задатак, те да је тако и са њеном новом комедијом “Не могу данас, данас имам женске проблеме”.

- Њу сам радила са изврсним редитељем Цветином Аничићем са којим сам радила и дечију представу “Пипикине авантуре”. Знала сам да он воли да се бави актуелним темама које “ударају у главу”, које говоре о ономе што нас окружује, а што је заправо болест друштва. И он је написао текст и представу изрежирао тако да се публика све време грохотом смеје, али изађе из сале са тим “ударцима у главу” и пита се где смо, шта радимо, којим путем идемо, да ли су наше одлуке добре – наглашава она.

Када је о филму ријеч, посљедњу улогу имала је у филму “Козје уши” чија је премијера била прије пет година.

- Повукла сам се из центра збивања, а то је Београд. Претходних година живела сам у Новом Саду и добро сам све балансирала, путовала. И даље путујем, али сам се мало повукла. Живим у селу и самим тим мање идем на аудиције, мање се одазивам. Не можете живот планирати, просто постоје неке фазе живота. Сада је ово фаза која мени одговара и више сам фокусирана на позориште. Али ако Бог да, било би заиста сјајно да имам неку добру филмску улогу. Надам се да ћу ускоро поново гостовати у Српској - закључила је Брестовчева.

Биографија

Јелица Брестовац је рођена у Сремској Митровици, а одрасла у Вашици поред Шида. Завршила је Академију умјетности у Новом Саду у класи Мире Бањац. Дипломирала је представом “Дом Бернарде Албе”, коју је режирала Мира Бањац, играјући Понсију. Њен први професионални ангажман био је у позоришту “Добрица Милутиновић” у Сремској Митровици, а играла је у монодрами “Чавке на жици”. Најпознатији филмови и у којима је глумила су “Чарлстон за Огњенку”, “Док су они летели на месец”, “Козје уши”, а серије “Сељаци”, “Да се не прочује”, “Звездара”, “Наша мала клиника”, “Заустави време”, “Најлепше бајке” и “Ургентни центар”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.