Јасеновац као круна каријере Тихомира Станића

Она је, не размишљајући о посљедицама и шта би могло да јој се деси, из злогласног логора "Јасеновац" спасила око 15.000 српске дјеце у Другом свјетском рату.

Судбине Бригите Кнежевић и Јелене Радојчић, које су преживјеле јасеновачку голготу, помогле су глумцу, продуценту и режисеру Тихомиру Станићу да изгради филмски ток приче о Јасеновцу.

Станић не крије надање да ће финални производ бити круна његове каријере.

- Филм ће бити истинита прича о херојству Диане Будисављевић, која је, између осталих, из страшног логора спасила Кнежевићеву и Радојчићеву - прича Станић, који је са филмском екипом прве кадрове филма снимио на гробу Будисављевићеве.

Станић, рођен у Козарској Дубици, живио је само 12 километара од монструозног логора.

- Одрастао сам на причама о судбини тих људи. Сматрам да неки од преживелих из Јасеновца од мене ово очекују. Све што сам до сада радио у кинематографији радио сам да бих се оспособио за овај филм. То је била врста иницијације за моју филмску и продуцентску каријеру - испричао је Станић.

Аустријанка Диана Будисављевић, чије је дјевојачко презиме било Обексер, избавила је 15.336 дјеце из усташких логора у НДХ. Више од 12.000 их је преживјело Други свјетски рат.

О сваком је водила картотеку, увјерена да ће једног дана пронаћи своје родитеље. Била је удата за Јулија Будисављевића, шефа хируршке клинике Медицинског факултета у Загребу.

Порука

- Постоји на "Јутјубу" неколико кратких документарних филмова о Јасеновцу, али природа људска је таква да побегне и сакрије се од ужаса. Већ шест година се бавим овом причом и у њој ме занима оно што је добро и хумано. Доброта је та која је мени узбудљива у целој причи. Што се тиче зла у рату, у филму ће се видети као антипод доброти и то је све. Стално људе око себе подсећам да морају трагати за добротом. Лакше је и лепше бити добар. Само се треба присетити како то изгледа - истакао је Тихомир Станић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.