Институције културе у РС изнајмљују простор да плате режије

Мирна Пијетловић
Институције културе у РС изнајмљују простор да плате режије

Бањалука - Чињеница је да су институције културе у Републици Српској "посљедња рупа на свирали" свих буџета на државном, републичком и локалном нивоу, па се културни радници на разне начине довијају како би обезбиједили неопходан новац за пројекте, али све чешће и за егзистенцију културних установа.

Тако је Музеј савремене умјетности Републике Српске, како је испричала за "Глас Српске" директор Сарита Вујковић, као и друге институције културе, принуђен да тражи разне алтернативне изворе финансирања, спонзоре, пише пројекте за поједине изложбе, али и да, с времена на вријеме, издаје своје просторије за одржавање догађаја који су у складу са дјелатношћу Музеја.

- Трошкови МСУРС, који се налази у згради која има скоро 3.000 метара квадратних, су веома високи, а како се редовна средства за материјалне трошкове, која нам на основу годишњег буџета Владе Републике Српске припадају, сваке године смањују, принуђени смо да сва додатна средства користимо за плаћање редовних дажбина - открива нам Вујковићева.

У овом храму културе се већ годинама одржавају вјенчања на основу уговора који ова институција има са градом Бањалука, а средства која Музеј добија, каже Вујковићева, служе за покривање редовних трошкова функционисања овакве активности.

- Нажалост, ови износи нису ни приближно довољни да се надокнаде трошкови које Музеј има за струју, воду, гријање и комуналне накнаде на мјесечном нивоу - истиче Сарита Вујковић.

Музеји и остале културне установе додатна средства могу остварити путем пројеката за које аплицирају код разних фондација, невладиних организација, амбасада и међународних фондова. Ово захтијева веома припремљену стратегију дјеловања институције и програма којима се она бави, јер су сви пројекти специфични и тичу се одређених и унапријед јасно дефинисаних планова.

Остале институције културе у Бањалуци, изузев Банског двора Културног центра, углавном просторије користе у сопствене сврхе и ријеткост је да их издају како би обезбиједили додатни новац за функционисање.

Познато је да Бански двор издаје простор разним организацијама, појединцима, странкама, приватним компанијама, а на који начин и гдје се троше средства која добијају издавањем или уступањем простора, нисмо успјели да сазнамо од директора ове институције Милорада Петрића, јер нам није одговарао на телефонске позиве.

У Приједору је најтраженија културна установа сала Позоришта Приједор.

Директор Позоришта Зоран Барош је потврдио да је, према одлуци Управног одбора, утврђен цјеновник по којем се простор ове установе издаје на коришћење по цијени од 100 до 500 марака, што зависи од трајања програма и врсте простора које се изнајмљује (сала или галерија), односно броја учесника догађаја.

Директор Центра за приказивање филмова Сафира Карахоџић истиче да је од када је реновирана, популарна и сала биоскопа "Козара".

- Имамо сагласност Градске управе, тако да поступамо по цјеновнику који предвиђа да је изнајмљивање биоскопске сале на два сата 200 марака плус ПДВ и сваки наредни сат 50 марака - казала је Карахоџићева.

Она је додала да изнајмљивање простора љетње баште, која је у саставу овог центра, зависи од тога да ли су у питању програми културе или неки комерцијални. У зависности од организатора догађаја, цијене се крећу од основних трошкова 250 КМ плус ПДВ па до основних трошкова плус 1.500 КМ, ако су у питању естрадни концерти.

Простори Музеја Козаре и "Галерије '96", као и Градске читаонице, која је у саставу Народне библиотеке "Ћирило и Методије", се не наплаћују.

Културни центар Требиње, у чијем саставу послује Дом културе као и Биоскоп, синоним је културне слике Требиња, јер поред Музеја Херцеговине и Народне библиотеке, већ деценијама је мјесто које пружа сигурно уточиште свим културним посленицима.

- Требиње је град културе и локална заједница издваја значајна средства за успјешно функционисање и ми немамо уопште проблема са функционисањем - каже Дејан Бодирога, директор Културног центра Требиње.

- Средства од простора које можемо издавати у закуп добро би нам дошла за још бољи рад - каже Бодирога.

Фоча

Музеј Стара Херцеговина у Фочи чак ни нема могућности да издавањем просторија заради додатни новац, јер се налазе у згради коју дијеле заједно са библиотеком, тако да су те просторије једва довољне за функционисање ове двије институције културе. Центар за културу и информисање у Фочи такође не издаје никоме своје просторије, јер све користе у своје сврхе, односно за организовање културних садржаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана