Драган Војводић: Тетоважа деструкције

Дејан Вујанић
Драган Војводић: Тетоважа деструкције

Иницијалан моменат за реализацију пројекта "Tattooed Room" била је једна фотографија коју сам пронашао на интернету, а која приказује истетовирани торзо припадника скинхед групације. На грудима је имао истетовиран слоган "Skinhead until true death" ("Скинхед до смрти").

Ово је за "Глас Српске" рекао академски сликар из Новог Сада Драган Војводић, чија је изложба "Tattooed Room" у београдској Галерији "Озон" привукла пажњу публике.

Управо је овај деструктивни слоган формирао комплетан концепт његове изложбе, који се, према Војводићевим ријечима, синтетизује у намјери да се јасно каже да ниједно друштво није имуно на фашизам.

* ГЛAС: Шта пројекат "Tattooed Room" обухвата?

ВОЈВОДИЋ: У материјалном смислу пројекат обухвата један креирани амбијент који може бити неки урбани јавни простор попут кафеа или клуба или, у елементарном смислу, приватна соба. Пројекат "Tattooed Room" издваја и анализира феномен тетовирања као естетски медиј кроз који се промовишу екстремистичке идеологије уплетене у свакодневицу. Да бих приказао инфилтрацију фашистичког дискурса у простор неутралности грађанског живота, преносим дизајн тетоважа са тела припадника екстремних скупина у ентеријер собе, која као привидно изолован и заштићен простор постаје позорница на којој се преплићу удобност интимног живота и деструкција која њиме постепено преовладава.

* ГЛAС: У оквиру перформанса урадили сте тетоважу?

ВОЈВОДИЋ: Други део пројекта представља перформанс током којег на властитој кожи вршим апропријацију скинхедовог слогана "Skinhead until true death" и трансформишем га у властити "Aртист until true death" ("Уметник до смрти"). Мењајући смер деструкције у заклетву на креативност, у простору интимности коже супротстављам се екстремним идеологијама и отварам простор за политичку борбу.

* ГЛAС: У коликој мјери и на који начин тоталитарно запосједа човјека?

ВОЈВОДИЋ: Тоталитарно се рађа у изолацији, у простору припадања истом, где не постоји комуникација са другим, са другачијим културолошким обрасцима. У таквим условима поистовећивање и утапање у властитој нацији и држави постаје једино друштвено пожељно понашање, где се индивидуално жртвује у корист нације. На тај начин људско биће постаје медиј који првенствено врши трансмисију идеологија које се креирају ван његовог домашаја и утицаја.

* ГЛAС: Како фашистичке тетоваже дјелују на околину, односно у шта се околина претвара?

ВОЈВОДИЋ: Њихово дејство је у исто време и заводљиво и деструктивно. Својом естетиком и симболиком привлаче адолесценте нижих социјалних слојева чија су сазнања о њиховом стварном садржају површна. Та врста тетоважа, иако утиснута у интимни простор људске коже, врши емитовање деструктивних идеологија у јавни простор. Савремене политичке елите проблем фашизма преносе на поменуте адолесцентске групације, не желећи да виде властити расизам који се често спроводи кроз законе кад је у питању однос према мањинским заједницама.

* ГЛAС: Како настаје естетика мржње?

ВОЈВОДИЋ: Естетика мржње је само медиј, само средство за емитовање деструктивних, погубних идеологија. Она је ефикаснија уколико је више привлачна. Она нуди квазииспуњења сваке индивидуе кроз опште циљеве расе и нације. Она пружа једноставне обрасце постојања без сувишне запитаности шта стоји иза ограда које сами себи намећемо.

Биографија

Драган Војводић рођен је у Кули 1965. године. Ликовну академију уписује у Сарајеву, а дипломира на новосадској Aкадемији уметности, на одсјеку за сликарство, у класи  Јована Ракиџића. Излаже од 1996. године. Радови су му заступљени у више колекција у земљи и иностранству (Португалија, Исланд, Финска, Грчка, Русија, Хрватска, БиХ, Србија). Члан је СУЛУВ-а и УЛУС-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана