"Последњи Мохиканац" у новом издању "Најкуле": Бесмртна авантура у срцу крвавог рата

БЕОГРАД - Издавачка кућа "Најкула" објавила је, у оквиру своје едиције "Вагабонд", српски превод француског графичког романа "Последњи Мохиканац", заснованог на чувеном истоименом роману Џејмса Фенимора Купера, чији превод потписује Дејан Савић.

Стрип су креирали сценаристкиња Катмалу и цртач Кромвел, а њихова адаптација представља слободно, али истовремено веома пажљиво осмишљено виђење Куперовог класика.

- До истине се стиже путевима сутона. "Последњи Мохиканац", онако како га приповиједају Кромвел и Катмалу, потврда је тога. Трчати, умријети, са жаром живота и нечујно, до посљедњег даха, наводи издавач.

Нови ритам и другачији поглед на Куперов класик

Албум "Последњи Мохиканац" Кромвела и Катмалу ослања се на свима познату причу, али је прилагођава ритму и могућностима графичког романа.

Захваљујући бројним филмским и телевизијским адаптацијама, Куперов роман већ деценијама има широку публику, а ова верзија доноси другачији поглед на епоху Седмогодишњег рата.

Хурони, Мохиканци, Ирокези и Отаве у причи постају индиректне жртве англо-француског ривалства и сукоба који је наметнут простору Новог свијета. Адаптација је подијељена у три чина и више поглавља посвећених главним ликовима. Кромвел је сажето обрадио кључне тренутке Куперовог романа, док су лутања Џона Гринвуда, енглеског војника задуженог да пренесе поруку Манровим кћеркама и генералу Вебу, једна од централних линија приче.

Ограничен број страница захтијевао је другачији ритам приповиједања и сажимање оригиналне приче, али раскошан цртеж остаје један од главних адута овог графичког романа.

Ауторски тандем: Спој историјске дубине и провокативног цртежа

Катмалу, односно Луси Бро, рођена је 1975. године. Одрастала је на селу, а у Бордо, родни град, вратила се 1993. године како би студирала античку историју. Током шестомјесечног боравка у Атини, гдје је писала мастер рад, развила је снажан осјећај за писање. Прве радове објавила је у часописима за поезију и кратке приче 1998. године. Од 2001. године радила је у Регионалном центру за књижевност Аквитаније, гдје је провела више од деценије посвећена књижевности и културном образовању.

Касније ју је Кромвел позвао да сарађује на часопису "Ел Којот", а потом су заједно започели рад на слободној адаптацији "Последњег Мохиканца". Сарадњу су наставили и на другим пројектима, укључујући нове приче о Аните Бомби и припрему адаптације кратке приче Џека Лондона. Дејвид Диђе, познатији као Кромвел, једна је од упечатљивих личности француског стрипа.

Син официра Француске легије странаца, Кромвел је најприје кренуо путем који му је одредио отац. Након службе у падобранским јединицама, уписао је школу Гобелен, гдје се окренуо умјетности и анимацији. Његов даљи рад довео га је до сарадње са Рифом Ребсом, са којим је покренуо Атеље Азилум и оставио значајан траг у новој генерацији француског стрипа.

Кромвел је препознатљив по споју евокативног и иновативног цртежа са често провокативним и субверзивним темама. Међу његовим познатијим дјелима су "Le Bal de la Sueur", "Minettos Desperados" и "Anita Bomba".

Борба за опстанак у суровим дивинама 1757. Године

Српско издање "Последњег Мохиканца" има 120 страница, објављено је у боји, формата 240 x 320 милиметара, са тврдим повезом.

Радња је смјештена у 1757. годину, у вријеме када се Французи и Енглези боре за контролу над територијама америчких старосједилаца.

У средишту сукоба млади енглески официр добија задатак да испрати кћерке пуковника Манроа до њиховог оца. На путу ка тврђави Вилијам Хенри, двије сестре и њихова пратња упадају у засједу, а животе им спасавају тројица мушкараца – Око соколово бијели ловац којег су одгојили старосједиоци, и његова два пријатеља Мохиканца, поглавица Чингачгук и његов син Ункас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.