"Императив" представља "Луси": Роман Бојана Савића Остојића пред бањалучком публиком

БАЊАЛУКА – У организацији Удружење за промоцију и популаризацију књижевности Императив у вијећници Банског двора 19. септембра биће одржана промоција романа "Луси" књижевника Бојана Савића Остојића, а разговор са аутором водиће бањалучка књижевница и драматург Вида Давидовић.

У роману "Луси" Бојан Савић Остојић оживљава Београд с почетка двијехиљадитих, исцртавајући мапу својих кретања кроз велеградске улице, али и кроз успомене на године љубавних перипетија, одрастања и сазријевања.

Главни јунак и наратор присјећа се некадашњег пријатељства са дјевојком која је добила епитет нечег неухватљивог, покушавајући да расвијетли енигму њеног нестанка.

Београд као сценографија једне љубавне приче

Чим отворимо прву страницу, ступамо у Зоранов и Лусин емоционални универзум, у којем студентски домови и кафићи, локали и паркови искрсавају попут сценографије несвакидашње љубавне приче.

Из тог свијета пулсира рок музика, док су други ликови тек статисти уз чију помоћ аутор обликује јединствене ситуације у којима се смјењују свакодневица и носталгија.

Књижевница Владислава Гордић Петковић оцијенила је да је "Луси" једним дијелом сновиђење о жени, а другим о одрастању.

Бојан Савић Остојић гради свијет у којем се и хода и трчи, експериментише пречицама које воде преко Новог гробља и су­животом у студентским собама под звучном завјесом "Пинк Флојда". "Луси" је донекле сновиђење о узбудљивој и несавладивој жени, а донекле анамнеза одрастања у великом граду почетком миленијума. "Луси" није роман о сексу, већ о "двосмисленој атмосфери која влада на пет сантиметара од њеног тијела" - навела је Гордић Петковић.

Ту је и тумачење књижевнице Тање Ступар Трифуновић, која истиче да је "Луси" књига која читаоца враћа у младост и све оно што она носи.

"Луси" је књига која ће нас одвести у младост и у све оно што младост носи: опијајући занос бескрајних могућности, испреплитање љубави и пријатељства, изворни, пулсирајући свијет без јасних граница између нас и других, свијет пун маште и неизрецивог - укратко свијет чуда који ће, а сазнаћемо и како, постати један суженији и укалупљенији свијет - навела је Ступар Трифуновић.

Према њеним ријечима, роман се може посматрати и као прича о начинима на које учимо да волимо, али и како учимо о сопственим и туђим границама.

"Луси" као химна сусретима

Сам аутор је у једном од интервјуа роман описао као својеврсну химну стварним сусретима и игри упознавања. "Луси" је химна сусретима. Ко не умије да сретне, да се препусти тој непредвидљивој игри, ко не умије да се унапријед радује његовој случајности, никога, али ни себе, неће истински упознати.

Како је навео, данас је сусрет често резултат унапријед договореног контакта, док је у вријеме у којем се прича романа одвијао сусрет настајао из директног контакта и кретања и представљао процес. Ако нечега отад мање има, то је откривање самог себе путем сусрета. Однос Луси и Зорана непрекидно изиграва стандардизоване кодове. Амбивалентан је, варљив, пун инаћења, али истовремено чврст и неупитан. То није однос гдје се прећутно успоставља мушки ауторитет и женска потчињеност: то је савршено равноправан однос двију индивидуа - рекао је Савић Остојић.

Он истиче и реченицу главног јунака која, како наводи, можда најбоље описује његов однос са Луси:

"Тешко би било рећи да сам Луси тада волио: подразумијевао сам је." Управо ту мјешавину слободе и повјерења наратор, како додаје аутор, изгледа не може да прежали.

Писац и преводилац

Бојан Савић Остојић рођен је 1983. године. Писац је и преводилац, а осим неколико књига пјесама и фрагмената, објавио је прозна дјела "Пункт" (2017), "Нема оазе" (2019), "Ништа није ничије" (2020), "Варварин у Европи" (2022) и "Вријеме воде" (2023).

Преводи са француског језика, а међу ауторима које је преводио су Емануел Бов, Агота Кристоф, Семјуел Бекет, Луј-Фердинанд Селин, Ани Ерно и Едуар Леве.

Његова дјела превођена су на њемачки језик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.