М. Џон Харисон освојио Букерову награду за 2026. годину: Најстарији лауреат у историји признања

Роман "The End of Everything" доноси постапокалиптичну визију свијета у којем су се друштвени поредак и правила свакодневног живота урушили, а човјечанство се суочава са стварношћу коју више не може да разумије

ЛОНДОН - Британски писац М. Џон Харисон добитник је Букерове награде за 2026. годину за роман "The End of Everything" ("Крај свега"), постапокалиптичну причу која читаоце суочава са границама људског разумијевања, урушавањем друштвених норми и неизвјесном будућношћу човјечанства.

Са 81 годином Харисон је постао најстарији добитник у историји овог престижног књижевног признања, а његова побједа представља и значајан тренутак за научну фантастику, јер је први пут награђен аутор који долази из свијета жанровске научне фантастике у ужем смислу.

Награда је уручена на свечаности у Лондону, а предсједница жирија Мери Берд саопштила је да је одлука донесена једногласно, након цјелодневне расправе о шест романа који су се нашли у ужем избору.

То је књига која вас изокреће наглавачке, изазива ироничан осмијех, а, изненађујуће, с обзиром на тему којом се бави, оставља и трачак оптимизма - казала је Берд.

Свакодневица послије апокалипсе

Роман доноси сатиричну и узнемирујућу постапокалиптичну авантуру чија се радња одвија на обали Кента, неколико деценија у будућности, годинама након мистериозне катастрофе. У средишту приче налазе се Филип Тенент и његова остарјела тетка Марни, који покушавају да пронађу своје мјесто у свијету у којем је готово све што познајемо престало да функционише.

Филип зарађује за живот претражујући обалу и сакупљајући предмете које море избацује из Ламанша. Иако су прошле године од кризе која је промијенила све, њена права природа и даље остаје непозната. Држава једва функционише, друштвене норме су урушавају, а закон и ред препуштени су осветницима. Мора су препуна нових врста створења, док се чини да је Европа једноставно нестала. У таквом свијету није необично ни да се срушени авион нађе у нечијем дворишту.

Ипак, људи покушавају да наставе живот и одржавају привид нормалности кроз свакодневне ритуале: организују дјечје рођендане и одлазе на јутарњу кафу у кафиће поред мора. Док једни очајнички покушавају да схвате шта се догодило, други се труде да се прилагоде свијету у којем стара правила више не важе.

Један од кључних мотива романа јесте идеја да би евентуална апокалипса могла бити готово немогућа за разумијевање, те да би се човјечанство нашло пред стварношћу за коју нема одговарајућа објашњења.

Филипов живот додатно се компликује када у мору пронађе необичан предмет - створење које непрестано мијења облик и развија способност да опонаша људски говор и понашање. Филип схвата да га не може задржати и да мора да га однесе у унутрашњост земље, прије него што уништи све оно за шта је вјеровао да познаје и разумије.

Ово је политика нашег времена сагледана кроз призму будућности - оцијенила је предсједница жирија Мери Берд, указујући на савремени друштвени и политички контекст који се провлачи кроз Харисонову причу.

Шест деценија књижевног рада

М. Џон Харисон британски је писац и књижевни критичар чије стваралаштво измиче уобичајеним жанровским одредницама. Роман "The End of Everything" донио му је прву номинацију за Букерову награду, иако иза себе има вишедеценијску књижевну каријеру и низ значајних признања.

Писци попут Оливије Лејнг, Роберта Макфарлана и Нила Гејмена сврставају га међу најбиљантније стилисте прозе данашњице. Своју прву причу продао је 1965. године, а четири године касније придружио се редакцији британског часописа за спекулативну књижевност "New Worlds", гдје је до 1978. уређивао књижевне странице.

Међу његовим најзначајнијим дјелима издвајају се роман "Climbers", добитник награде "Boardman Tasker" за књижевност о планинарењу 1989. године, "Nova Swing", који је 2007. освојио награду "Артур К. Кларк", као и "The Sunken Land Begins to Rise Again", добитник награде "Goldsmiths" за иновативност у књижевности 2020. године.

Збирка кратких прича "You Should Come With Me Now" објављена је 2017. године, док је избор његових прича насталих између 1970. и 2020. године објављен под насловом "Settling the World".

Осим књижевног рада, Харисон је писао критике и приказе прозних дјела за угледне публикације као што су "TLS", "The Telegraph", "The Guardian" и "The New York Times". Био је и коаутор серије од четири фантастична романа о mачкама које говоре, а писао је и у име легендарног британског алпинисте.

Занимљиво је да је Харисон већ имао искуства са Букеровом наградом, али са друге стране: био је члан жирија овог престижног књижевног признања 2022. године.

Освајањем Букерове награде за 2026. годину, Харисон је заокружио шест деценија дугу каријеру једним од најзначајнијих признања у савременој књижевности. Награђени роман, његово 13. прозно дјело у форми романа, објављен је у издању независне британске издавачке куће "Serpent's Tail". Уз награду, вриједну 50.000 фунти, Харисону је припала и потврда да књижевност која се ослања на научну фантастику може да отвори широка питања о савременом друштву, људској природи и могућем крају свијета какав познајемо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.