Пјесници Перо Зубац и Ђорђо Сладоје поезијом испунили салу Галерије „Жарко Видовић“

Жељка Домазет
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Пјесници Перо Зубац и Ђорђо Сладоје поезијом испунили салу Галерије „Жарко Видовић“ Фото: Глас Српске | Пјесници Перо Зубац и Ђорђо Сладоје поезијом испунили салу Галерије „Жарко Видовић“

ИСТОЧНА ИЛИЏА – У Галерији „Жарко Видовић“ у Источној Илиџи вечерас је одржано пјесничко вече двојице великих пјесника, Пера Зупца и Ђорђа Сладоја, који су љубитељима истинске поезије готово два часа даривали своје стихове у препуној сали галерије.

Пјесничко вече Зупца и Сладоја одржано је у оквиру шестих Међународних књижевних сусрета „Симеун Симе Милутиновић“, који се одржавају у Источној Илиџи.

Зубац је, осврћући се на Симеуна Милутиновића Сарајлију и значај сјећања на људе који су обликовали српску књижевност, с обзиром на то да је Милутиновић био један од зачетника романтизма, рекао да је приредио његова сабрана дјела.

– Српска академија наука није успела за тридесет година да то уради, а екипа у којој смо били Милован Витезовић, Небојша Кузмановић, Мирчић и ја објавила је комплетна дела Симе Милутиновића. Тако да ми је посебно драго што тим поводом долазим овде – рекао је Зубац.

Он је навео да се није много бавио Симом Милутиновићем, али да је прочитао свих 11 књига.

– Драго ми је што сам овде, у Галерији „Жарко Видовић“, где раније нисам био, али сам пре две године наступио у великој дворани Културног центра са својом музичком екипом. Било је предивно и тада су дошле најугледније личности из Сарајева, из времена које памтимо само по лепоти – напоменуо је Зубац.

Подсјетио је да је Симо Милутиновић био Његошев учитељ и да је откривао неке нове просторе.

– Сада, када се чита, може доста да се научи о томе – оцијенио је Зубац.

Сладоје је, осврћући се на мјесто поезије у савременом свијету, рекао да ће поезије бити све док човјек буде постојао у овом облику и са оваквом менталном структуром.

– У ком ће облику поезија бити објављивана, то је већ техничко питање. Када из свакодневног живота истиснете оно што је поетско и чега ми нисмо ни свесни, живот би био много бљутавији него што јесте. Ово време није наклоњено ниједној делатности која не доноси брзи профит, то је сасвим јасно, и све је гурнуто на маргину, не само поезија. Али, право је чудо што се толико инсистира на кризи поезије – оцијенио је Сладоје, додајући да се тако стиче утисак да све друго цвјета, а да је само поезија у кризи.

Истакао је да поезија, заправо, и живи од кризе.

– Нико „од печена колача“ не би сео да пише песме, већ зато што види и осећа неке поремећаје у свету који га окружује. Но, ја волим да за кризу наведем оно како су је доживљавали стари Грци – као стање поремећаја које у себи увек садржи могућност излаза, неку стазицу која води ка излазу и разрешењу кризе – напоменуо је Сладоје.

Констатовао је да су пјесници стално у кризи – стваралачкој, финансијској или некој другој.

– Шалим се. Поезију пишу они којима је то Бог дао. Ту нема никаквих дилема. Као што другима даје неке друге таленте, свакоме да понешто, никоме све. Нас је запало да свој доживљај света обликујемо у језик и ја сам му на томе бескрајно захвалан, јер језик није само средство комуникације и информисања него и бескрајно поље креације и стваралаштва. У том смислу, поезије ће увек бити, док год човек буде овакав какав је у антрополошком смислу. Ако нас претворе у дигитална бића, онда ће другови роботи писати песме. Али, ја бих их замолио да у моје не дирају – поручио је Сладоје.

На питање гдје му „срце јаче туче“, с обзиром на то да је на посебан начин везан за Херцеговину и Сарајево, Сладоје је одговорио да „срце ради своје“.

– Не управљам ја њиме. Драго ми је и блиско ми је ово и не бих у овом тренутку могао то да раздвајам. Уосталом, ово је све Херцеговина – рекао је Сладоје.

Посебну занимљивост ове незаборавне вечери поезије представљала је додјела графике Зупцу, чији је аутор Јездимир Милошевић. На овој графици су први пут у свијету објављене „Мостарске кише“ на старој средњовјековној ћирилици.

На графици су приказани Стари мост у Мостару и стећак са Дреновика, који се налази на земљи Зупчевог оца Обрена. Милошевић је за „Глас Српске“ открио да је „Мостарске кише“ израдио у седам графика поводом 65. годишњице настанка ове пјесме.

Директор Центра за културу и информисање Источна Илиџа Божидар Новаковић уручио је Зупцу и Сладоју захвалнице за учешће на књижевним сусретима и допринос овој незаборавној вечери.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.