Обиљежавање 200 година Матице српске и њене библиотеке у Бањалуци: Филм "Траг" и изложбе о двовјековном трајању

БАЊАЛУКА - У Изложбеном салону Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске у Бањалуци, у сриједу, 21. октобра, са почетком у 12 часова, биће отворен свечани програм организован у част великог јубилеја – 200 година од оснивања Матице српске и Библиотеке Матице српске.

Овај изузетан културни догађај, који се организује у оквиру манифестације "Дани Србије у Републици Српској", обухватиће пројекцију документарно-наративног филма "Траг", као и двије репрезентативне изложбене поставке – електронску изложбу "200 година Матице српске и Библиотеке Матице српске" и изложбу "Из фондова Матице српске и Библиотеке Матице српске".

Тим поводом бањалучкој публици најприје ће бити приказан филм "Траг", који је премијерно изведен на Свечаној академији 28. априла 2026. године на прослави Дана Библиотеке Матице српске. Режисер овог остварења је Михајло Обренов, сценарио потписује Виолета Митровић, док је главни и одговорни уредник управник Библиотеке Селимир Радуловић.

Богата архивска и књижна грађа

Поред филмске пројекције, посјетиоци ће имати прилику да погледају и обимну изложбену поставку коју је Библиотека Матице српске приредила на основу драгоцјене грађе из својих збирки, као и из збирки Рукописног одељења Матице српске, Галерије Матице српске, Музеја Војводине, Архива Војводине и Градске библиотеке у Новом Саду. Изложба нуди сажет и детаљно документован преглед историјата и богатог рада ових установа током два вијека постојања.

Аутори изложбе су Ненад Станојевић, Михаило Сакач, Мирослав Марчић и Вид Кецман, стручни консултанти Душица Грбић, Гордана Ђилас и Слађана Субашић, док уредништво потписује Селимир Радуловић.

Одабраном архивском грађом, почев од Основа Матице српске и њеног првог статута, преко портрета најистакнутијих личности српске културно-политичке историје, донатора и задужбинара, па све до приказа свих значајнијих издања и најрепрезентативнијих рукописних и штампаних књига, ова поставка на упечатљив начин свједочи о дуготрајном путу и развоју двију темељних српских институција.

Историјски развој од Пеште до Новог Сада

Матица српска, најстарија српска књижевна, културна и научна институција, основана је у Пешти 1826. године. Повод за њено оснивање биле су велике потешкоће у издавању најстаријег српског књижевног часописа "Сербског летописа", који је покренут 1824. за 1825. годину. Часопис је, по замисли његовог оснивача и првог уредника Георгија Магарашевића, постао централно мјесто на којем су сабирани и излагани резултати српског књижевног и научног стваралаштва.

У жељи да превазиђу организационе и финансијске препреке око објављивања "Летописа", група српских трговаца и интелектуалаца у Пешти, предвођена Магарашевићем, дошла је на идеју да оснује националну културну институцију. Њен основни задатак, записан и у оснивачком акту, био је "да се Књиге Србске рукописне на свет издају и распрострањавају, и то одсад без престанка за свагда". Од самих почетака, главни циљеви дјеловања Матице српске били су представљање српске књижевности и културе у Европи са једне, те просвећивање сопственог народа са друге стране. Током два вијека, налазећи се често у самом средишту драматичних културних и политичких прилика, Матица је у својим фондовима сакупила непроцјењива свједочанства, развила богату издавачку дјелатност и остварила изузетну сарадњу са свјетским научним и културним центрима.

За оснивање Матице српске директно је везано и настајање Библиотеке Матице српске, најстарије српске библиотеке националног значаја и прве јавне научне библиотеке у Срба. Почетни фонд чиниле су свеске "Летописа" и прве књиге у издању Матице, а за јавност је свечано отворена 1838. године у Текелијануму у Пешти. Из Пеште у Нови Сад Матица и њена Библиотека пресељене су 1864. године, када им је прво станиште био Платонеум – двор владике Платона Атанацковића. Након неколико пресељења, ове установе се од 1928. године налазе у репрезентативној згради, задужбини велике српске добротворке Марије Трандафил.

Ризница од четири милиона публикација

Библиотека Матице српске од 1958. године дјелује као самостална установа. Данас њен фонд броји преко 4.000.000 књига и других публикација на чак 130 језика, међу којима посебно мјесто заузимају изузетно вриједне збирке рукописа и старих штампаних књига. Фондови се континуирано попуњавају путем обавезног примјерка, куповином, поклонима те међународном размјеном са преко 300 институција из више од 50 земаља света.

Поред тога, Библиотека редовно објављује чак три серије каталога својих раритетних збирки – "Ћирилске рукописне књиге БМС", "Каталог старих и ретких књига БМС" и "Каталог легата БМС", као и едиције "Каталог посебних збирки БМС", текућу "Библиографију књига у Војводини", бројне персоналне библиографије (међу којима се истиче импозантна "Библиографија Иве Андрића"), те "Годишњак Библиотеке Матице српске", књиге у едицијама "Трагови", "Златна књига БМС", "Посебна издања", зборник са Трибине "Савремени човек и савремени свет", као и своје гласило "Вести".

Предстојећа манифестација у Бањалуци биће јединствена прилика за сву домаћу јавност и љубитеље писане ријечи да се кроз филмски и изложбени програм ближе упознају са богатим културним и просвјетним насљеђем ове двије монументалне институције српског народа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.