У Хашанима одржане "Ћопићеве стазе дјетињства": Отворено позориште "Јежева кућица"

КРУПА НА УНИ - Књижевна манифестација "Ћопићевим стазама дјетињства" одржана је у недјељу у Хашанима, родном мјесту великог српског писца Бранка Ћопића, уз учешће пјесника, културних радника, ученика и поштовалаца његовог дјела.

Овогодишње окупљање обиљежили су подсјећање на књижевно насљеђе једног од најзначајнијих српских писаца, додјела награде Фондације "Бранко Ћопић", као и представљање позоришта "Јежева кућица", новог културног простора намијењеног прије свега дјеци и младима.

Пјесник Зоран Костић истакао је да Ћопићево стваралаштво одликују непосредност, спонтаност и изузетна књижевна вриједност. "Бранко Ћопић никада није редиговао своје странице, све је било прва рука, а својим врхунским књижевним дјелом задужио је свијет", рекао је Костић у Хашанима.

Он је додао да је Ћопић свему што је радио давао посебан печат. "Све што је Бранко радио, он је позлатио", нагласио је Костић.

"Јежева кућица" као ново мјесто сусрета дјеце и културе

Предсједница бањалучке Фондације "Бранко Ћопић" Мирјана Стојисављевић истакла је да се ове године навршава 111 година од рођења писца, 42 године од његове смрти, као и 30 година од када Република Српска организује ову манифестацију.

Посебан значај овогодишњег окупљања, према њеним ријечима, представља позориште "Јежева кућица", смјештено у Хашанима, наспрам куће Ћопићевог ујака Јандрије. Нови простор требало би да постане мјесто окупљања ученика, пјесника и добротвора, али и средиште будућих културних програма посвећених дјечијем стваралаштву.

"За Фондацију ова година је веома значајна јер српском народу и великану писане ријечи дарујемо у Хашанима, прекопута куће Ћопићевог ујака Јандрије, хашанско позориште 'Јежева кућица', које ће ове године угостити ђаке, пјеснике и добротворе", истакла је Стојисављевићева.

Позоришни редитељ Андреј Дрљача оцијенио је да је отварање овог простора важно за културни живот Хашана и ширег подручја, нагласивши да у околини не постоји позориште као установа.

Он је најавио и планове за покретање дјечијег фестивала посвећеног сјећању на Бранка Ћопића, чиме би његово књижевно насљеђе добило додатну могућност да се приближи новим генерацијама.

Награда "Благодарје" за Сунчицу Марковић

Награда "Благодарје", коју додјељује Фондација "Бранко Ћопић", ове године уручена је Сунчици Марковић из Новог Сада, ауторки изложбе посвећене животу и дјелу великог писца.

Изложба, која ће бити постављена у позоришту "Јежева кућица" у Хашанима, кроз фотографије, илустрације, афоризме и документе представља различите аспекте Ћопићевог живота и стваралаштва. Марковићева је истакла да награда представља потврду значаја вишегодишњег пројекта који Културни центар Новог Сада реализује у сарадњи са Матицом српском.

"Награда је потврда да је вишегодишњи пројекат који Културни центар Нови Сад ради у сарадњи са Матицом српском постигао циљ. У питању је пројекат од 2022. године, тиче се миграција и колонизације Војводине у 20. вијеку", рекла је Марковићева.

Вршилац дужности замјеника начелника општине Крупа на Уни Мирослав Радаковић изразио је наду да ће манифестација у будућности бити обиљежавана на начин достојан писца чије је дјело одавно превазишло локалне и националне оквире.

За најбоље литерарне радове награђене су ученице бањалучке Основне школе "Бранко Ћопић" Марина Келечевић и Матеја Мајсторовић. У програму су учествовали пјесници Зоран Костић, Зоран Старчевић, Божидар Бјелица Јапан, Слободан Врховац, Ивица Вања Рорић и Милош Штркић, који су казивали стихове.

Манифестација је почела полагањем цвијећа на Ћопићеву бисту код Спомен-школе "Бранко Ћопић", док је након програма за госте приређен славски ручак поводом крсне славе породице Ћопић - Михољдана.

 

Бранко Ћопић – писац који је обиљежио српску књижевност

 

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима. Од раних књижевних радова до дјела која су постала дио школске лектире и културног памћења, изградио је препознатљив стил обиљежен хумором, лиричношћу, топлином и дубоким разумијевањем човјека и његовог завичаја.

 

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, наредне године уручена му је Ракићева награда, а 1940. године и награда Српске краљевске академије.

 

Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" овјенчана је Његошевом наградом 1972. године, док је НИН-ову награду за најбољи роман добио 1958. године за дјело "Не тугуј, бронзана стражо".

 

Од 1968. године био је члан Српске академије наука и уметности. Преминуо је 26. марта 1984. године у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.