Међународни сајам књиге "Бања Лука 2026" по 31. пут отвара врата читаоцима: Културни простор јачи од граница

БАЊАЛУКА - Међународни сајам књиге "Бања Лука 2026", у организацији "Гласа Српске", биће свечано отворен сутра у Дворани "Борик", а књижевну бесједу на отварању одржаће предсједник Матице српске др Драган Станић, који ће говорити о 200 година ове најстарије српске књижевне, културне и научне институције.

Овогодишњи, 31. Међународни сајам књиге окупиће издаваче, писце, књижевнике и љубитеље писане ријечи, а програм ће до 27. септембра донијети бројне промоције, представљања издавачких кућа и институција, књижевне разговоре и додјелу сајамских награда.

Повезивање српског културног простора кроз заједничку културу

Станић је уочи отварања за "Глас Српске" истакао да је Матица српска од свог оснивања у Пешти, прије два вијека, имала јасан програм јачања културних веза на свим просторима на којима живе Срби.

- Матица српска је од самог свог почетка, приликом оснивања у Пешти прије 200 година, имала јасан, слободно можемо рећи, интегралистички програм јачања културних веза на свим просторима на којима Срби живе и тако је остало и данас - рекао је Станић.

Познати књижевник и академик подсјетио је да је Матица српска настала изван тадашње територије Србије, али да је њена кључна идеја од почетка била повезивање српског културног простора у цјелину која превазилази политичке и географске границе.

- Српски народ је 1826. године био подијељен у два велика царства, а многи региони имали су неке своје специфичности. Требало је то свакако, прије свега културно, али и на други начин, објединити. Један од основних услова био је прије свега да народни језик препозна функцију повезивања, што је учињено Вуковом реформом - навео је Станић.

Он је додао да и данас српски народ живи у различитим државама, али да културне везе могу представљати простор за његово повезивање. Мислим да смо данас опет у ситуацији да живимо као народ у различитим државама, али ми морамо научити да живимо у заједничкој култури, да нагласим, једној јединственој култури, са свим својим регионалним специфичностима, али да имамо онај поредак вриједности који нам српска култура обезбјеђује. И да те вриједности његујемо у себи и да их његујемо у свеукупној комуникацији између свих дијелова нашег народа - рекао је Станић.

Према његовим ријечима, та идеја данас се његује и кроз сарадњу Републике Српске и Србије

-То и ја лично, а поготово Матица српска, са огромним повјерењем и пуном сагласношћу, његујемо кроз идеју свеукупне сарадње која је успостављена између Републике Српске и Србије прије свега - рекао је Станић.

Велики јубилеји: 150 година од рођења Боре Станковића и Милана Ракића

Овогодишњи сајам посебно је значајан и због два велика књижевна јубилеја - 150 година од рођења Боре Станковића и Милана Ракића. Станић је оцијенио да је то прилика да се културна сарадња посматра шире од веза Републике Српске и Србије и да се додатно оснажи комуникација укупног српског културног простора.

- Сајам књига у Бањалуци прилика је да утврдимо управо то заједништво које постоји, да видимо које су књиге изишле у којим дијеловима српског културног простора и да сви можемо да бирамо оно што ћемо читати - рекао је Станић.

Он је упозорио и на изазове са којима се суочава култура читања, посебно код нових генерација

-То све треба радити у овим околностима у којима је култура књиге елементарно угрожена, будући да неке нове генерације више немају развијену добру особину читања књига, него настоје да свој свијет сведу на много краће вербалне формуле од оних које нуди књига - истакао је Станић.

Према његовим ријечима, очување језика и културе остаје један од најважнијих начина повезивања народа

- Док су нам језик и култура живи, за нас границе не постоје. Без обзира на то како нам странци намећу да мислимо о себи, ми са поносом, мислећи на нас који имамо свијест о важности културе у животном ходу нашег народа, гледамо на оно што је учињено у Републици Српској - рекао је Станић.

Богат пратећи програм и промоције књига по данима

Након свечаног отварања, програм се наставља представљањем књига и издавачке дјелатности бројних институција из Републике Српске и Србије.

У сриједу, 23. септембра, биће представљена издавачка дјелатност Завода за проучавање културног развитка, а потом и књиге "Виртуелна ломача" Ђорђа Вуковића и Александра Врањеша и "Водоплет" Јованке Бељански. Истог дана биће представљена и издања Института за српску културу из Лепосавића, као и нове публикације Архива Војводине. Посебну пажњу привлаче књиге "Рађање англо-америчке геополитике" Жељка М. Будимира и "Геополитика малих држава и стратегија одвраћања" Милана Миљковића, Вање Глишин и Љубише Деспотовића.

Четвртак, 24. септембар, доноси додјелу књижевних награда "Златна сова" и "Совица", док ће бити представљена и књига "Свјетла изнад Архангелска" Зорана Јелића. Петак је посвећен бројним домаћим ауторима и издавачима, а у оквиру програма биће обиљежено и 150 година од рођења Боре Станковића, као и 150 година од рођења Милана Ракића. Истог дана биће одржан и разговор о романима Љиљане Шарац у организацији издавачке куће "Лагуна", а модератор разговора биће новинар "Гласа Српске" Бранислав Предојевић.

Субота, 26. септембар, доноси представљања низа нових књига, међу којима су "Преображај" Далибора Миросава, "Кад гробови проговоре" Вање Кесић, "Духови прошлости" Жељка Несторовића, "Јагат" Александре Мишић, "Историја неспоразума" Милана Ракуља и "Уста пуна соли" Тање Радаковић.

Завршног дана, у недјељу, 27. септембра, биће представљене књиге "Бајке за мајке" и "Бајка о краљу Добрици" Едине Хелдић Смаилагић, збирка поезије "Лудост и љубав" Дејана Коловића, као и "Мали дневник слободе" Александре Мариловић Калопер. Програм ће бити затворен представљањем зборника "Подгрмечки писци с Ћопићем у срцу" Јована Шекеровића.

Додјела престижних сајамских награда у пет категорија

На сајму ће учествовати више од 100 излагача, међу којима су највеће издавачке куће из региона попут Лагуне, Вулкана, Службеног гласника, Прометеја, Пчелице и бројних других. Током шест сајамских дана Дворана "Борик" биће мјесто сусрета писаца, издавача, читалаца и љубитеља књиге, уз програм који повезује савремену књижевност, историју, културу и духовност српског културног простора.

У петак, 25. септембра, у 13 часова биће додијељене награде 31. Међународног сајма књиге "Бања Лука 2026".

Најуспјешнији издавачки и књижевни подухвати биће награђени у пет категорија: "Моштаница" - за издавачки подухват, "Липље" - за савремену књижевност, "Гомионица" - за књигу за дјецу, "Ступље" - за његовање традиције и духовности и "Крупа" - за најбољу промоцију на сајму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.