Зафрановић: Филм “Дјеца Козаре” биће ударац у плексус

Танјуг
Зафрановић: Филм “Дјеца Козаре” биће ударац у плексус

БЕОГРАД - Јасеновац је несумњиво велика историјска чињеница, велика траума овог региона, али је и инспиративан за преиспитивање феномена зла и зато је мој нови филм “Дјеца Козаре” бескомпромисан, рекао ја за данашњи НИН Лордан Зафрановић један од најцјењенијих редитеља са простора бивше Југославије.

Снимање новог Зафрановићевог филма “Дјеца Козаре” завршено је је прије неколико мјесеци и то остварење се сада налази у монтажи.

-На који начин један обичан човек, кад крену идеологије и историјске халабуке, бива заведен злом? Шта и како се то у човјеку развија, и појединачно и масовно? Што потом, како је историја показала, резултира масовним трагедијама. Феномен егзекуције. Како убијамо? Како обичан човјек са својим врлинама и манама постане окорели мрзитељ, убица, мучитељ. На дјелу су болни процеси и чињенице. И увек отворено питање - напомиње Зафрановић.

Он истиче да су се у филму “Дјеца Козаре” бавили једном од највећих траума овог поднебља.

-У писму које је оставио један од наших јунака, пише: “Јасеновац као да никад није постојао, има само нека ледина. То је чињеница. Тамо не постоји ништа осим траве и велике ледине. Али ако су важне ствари, поготово ако су и страшне, на маргинама сјећања и памети, не значи да оне не дјелују. Напротив! Ми смо се у филму бавили једном од највећих траума овог поднебља, тј. региона. А та траума је и врста упозорења. Да се не понови. А бојим се да је врло  близу, напетости су велике. Ширење пропаганде, односно мржње је огромно. По неком мом осјећају, наши страхови су се обистинили. Треба само мало да то пукне и да крене - казао је Зафрановић и додао да једва чека да види на који начин ће бити прихваћен његов филм “Дјеца Козаре”.

-Мој филм. Ударац у плексус? Очекујем реакције. А знам да зависе и од тога каква ће констелација у односима Србије и Хрватске бити кад изађе. ... Мада је мени свеједно. Не узбуђујем се, само ме занима - казао је Зафрановић. 

Ризници његових признања придружила се недавно и Награда за животно дјело 71. Мартовског фестивала.

Зафрановић је нераскидиво везан за историју Мартовског фестивала гдје је приказао свој први филм 1966. године, и 2019. представио стоти...

Прошле године је на Фесту добио награду Београдски побједник за изузетан допринос филмској умјетности.

Његов филмски опус и рукопис, истичу зналци, одликују висок умјетнички домет, ангажованост, сложеност, пријемчивост...

Између свих ових година, како је речено, стала је једна блистава редитељска каријера у којој су се низала ремек-дјела у дугометражном играном, али и у кратком метру и документарцима, међу којима су “Аве Марија” (1971),  “Антика” (1972), “Рад зида град” (1975), “Завичај - Владимир Назор” (1978), “Крв и пепео Јасеновца” (1983), “Лица теракота” (2003), “Симфонија небеског града” (2004) и други, а који су не само историја, него и антологија документаризма и кратког метра.

Зафрановић истиче да је свака награда нека врста потврде да човјек нешто направио.

-Медиј филма, бивајући толико дуго у њему, искористили смо и да презентујемо све оно што нас је тиштило, што смо хтјели да кажемо у разним периодима, разним идеологијама, разним распадима, ратовима, ужасима, у нашим страховима да се то не понови. Мени је на неки начин и смијешно то “за животно дјело”, јер још увек радим. Можда ће звучати бизарно, али ја се осјећам као да сам на почетку. Са сваким филмом, па и сад. Већ размишљам о новом филму јер је овај при крају. Снимили смо и сад је у монтажи - казао је Зафрановић.

Редитељ истиче да му је награда на Мартовском фестивалу посебно важна јер, како каже, без ових документарних филмова не би било ни ових играних.

-Са мало више анализе би се могло јасно показати да сам готово редовно прво радио документарни филм. Зато што сам хтио истражујући да прођем одређену тему, да направим прво документарац па тек онда да из тога, са неким искуством истине до које бих дошао, идем у играни филм. И овом филму који радим претходио је документарац  “Крв и пепео Јасеновца”. Само више нису документи него игране партитуре, ликови, драме, судбине трагедије... али је готово идентично - каже Зафрановић.

Његов нови филм како најављује биће “трагикомедија из Сплита чија се радња одвија пред долазак фашизма, пред Други свјетски рат”

-Желим да неки свој темперамент извучем вани и да свијету онако фелинијевски, само са друге стране Јадрана, покажем да смо и ми били дио те традиције и те културе. Може се рећи да је тај филм по атмосфери аутобиографски. Имао би нешто што ће људи препознавати, што је део ове културе, дух овог поднебља - рекао је Зафрановић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана