РЕЦЕНЗИЈА "Џон Вик 4"(2023): Тешко је убити Баба Јагу VIDEO

Четврти филм у серији, први без сценаристе Дерека Костолда (којег су замијенили Шај Хатен и Мајкл Финч), наставио је причу гдје је стао "Џон Вик 3: Парабелум" пратећи Вика познатог и као Баба Јага, пензионисаног убицу, којег мистериозна криминална организација, позната као Високи сто, не жели да остави на миру што се као и увијек када је у питању Џон испоставља као кобна грешка плаћена стотинама мртвих.

Иако је јасно да се прича након три наставка излизала, вртећи се мање или више у истој матрици, још је јасније да овај серијал нико није пратио због приче, већ и због високооктанске акције и кул ликова већих од живота.

И док Џон креће у обрачун са представником Високог стола, маркизом Де Грамонтом (Бил Скарсгорд), типичним представником нове генерације професионалаца, амбициозним, крволочним и аморалним ликом којем циљ увијек оправда средство, пратимо његову смртоносну путању која креће из Њујорка преко Осаке и Берлина до Париза, гдје га лови гомила плаћеника која жели наплатити милионску награду и неколико убица Високог стола попут његовог бившег пријатеља слијепог убице Кејна (Дони Јен).

Елегантно обучени Вик, поново пуца, удара и боде,  изговарајући скромних 380 ријечи током цијелог филма, лешеви се гомилају, као и спектакуларне акционе кореографије које остављају без даха својим фуризним ритмом, без обзира да ли се дешавају у егзотичном окружењу Јапана, мрачним дискотекама Берлина или на вртоглавим степеницама Париза.

Стахелски и његов тим конструишу акционе секвенце у рафалном ритму, али у исто вријеме то дјелује као умјетнички кореографисан акциони балет, никад не жртвујући напетост ради спектакла. Акционе секвенце у "Четворци" су дуге битке, обрачуни између Џона и десетина људи који покушавају вјештину надмашити бројем, али у свијету Џона Вика, статистика стварног свијета не игра никакву улогу и зато се свијет обичних људи не петља у њихов посао, осим као повремени статисти у кадру.

Ово је обрачун врхунских професионалаца и Баба Јаге, човјека који је појам страха, чак и у универзуму убица, ходајућа шутљива смрт, која убија елегантно као да плеше,  обучен у ручно шивено одијело од келвара, уз помоћ пријатеља задужених за повремено разбијање озбиљности и мотивисање потеза главног јунака.

Једноставна прича и огољен акциони ритам идеалан су бекграунд за упечатљиве глумачке перформансе, који дају идеалан контрапункт Ривсовој појави, уз више него надахнуте изведбе Дони Јена, као убице који због кћеркиног живота мора убити пријатеља или Хирокјукија Санаде као Шимицуа, којег осјећај части према Вику кошта главе.

Шамијер Андерсон такође има забавну представу као господин Нико, човјек који изгледа као плаћеник који чека праву цијену, али обожаваоци серијала ће примијетити да овај користи пса у послу, а зна се да су пси слаба тачка Џона Вика.

Оно што квари утисак је дужина филма, који у одређеним моментима, прије свега из жеље аутора да нас задиве визуелном кинетиком и епским патосом у односима главних протагониста, губи рачуна о времену и простору што се одражава на ритам филма, којем би мало оштрија монтажа, помогла да се фокусира на суштину и избјегне замку самодовољности.

У крајњем скору, "Џон Вик 4" и даље има заразну енергију, шармантну домишљатости и кинетички интензитет, особине које су га и прославиле, а без обзира на повремена претјеривања ово је и даље филм који нема било какву идеју, осим да буде урнебесно забаван, свјесно бесмислен и потпуно срећан у сопственом микрокосмосу рафалне паљбе и бритких дијалога.

И ако мислите да је епска сцена посљедњег двобоја и Џонове симболичне смрти на степеницама испред Ајфеловог торња уз излазак сунца стварно крај за њега, онда треба знати да је Баба Јагу, као и свако друго митско биће, тешко убити.

Оцјена 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.