Филм "Е.Т." режисера Стивена Спилберга слави 40 рођендан: Чудесни другар из свемира

Остварење које је спојило жанрове породичне мелодраме и научне фантастике кроз причу о пријатељству између малог изгубљеног ванземаљца и младог дјечака из растурене породице постало је филм са највећом зарадом осамдесетих. Такође, био је номинован у девет категорија за награду "Оскар", освојивши четири за најбољи звук, монтажу звука, визуелне ефекте и оригиналну музику, док су оне главне ипак отишле приземнијем "Гандију", остављајући фантастику у жанровском гету још коју годину.

Са друге стране критичари су хвалили "Е.Т." због дјетиње, искрене хировитости и новог начина третирања породичних односа, што га је  издвојило од других научнофантастичних филмова своје ере, попут мрачних постапокалиптичних остварења "Истребљивач" и "Мад Макс" или застрашујућих научних хорора са монструозним бићима као што су "Створ" и "Осми путник".

Успјех овог филма показао је широј публици да ванземаљци могу бити умиљати и пријатељски расположени за породицу, да буду другари са сваким клинцем у биоскопу умјесто само да буду окрутна чудовишта из другог свијета, а деценијама касније, његови "насљедници" појављују се у филмовима попут "Лило и Стич" и серијама попут "Мандалоријан".

Филм је дебитовао у јуну 1982. године, али је премијерно приказан на филмском фестивалу у Кану неколико седмица раније, 26. маја 1982. године, након што је изабран за затварање 35. издања овог престижног догађаја.

Иако Спилберг није био превише цијењен као умјетнички режисер код фестивалских жирија тог времена, филм је наишао на одушевљење од самог почетка, изазвавши огромне овације које су ушле право у легенду филма. Успјех у Кану брзо се претворио у огромне приходе на благајнама, јер је филм зарадио скоро 360 милиона долара од првобитног издања у САД, а до данас то је скоро 800 милиона долара широм свијета. То је био прави показатељ да је Спилберг више од режисера који снима блокбастер спектакле ("Раље", "Индијана Џонс") и да унутар координата жанровског филма као режисер може дати много комплексније приче, тјерајући публику широм свијета да плаче у најдирљивијим моментима приче.

Када је ријеч о настанку овог остварења, сам Спилберг рекао је да је иницијална идеја стигла од његовог измишљеног другара из дјетињства, који би могао да буде брат којег никада није имао, али и отац за којег није осјећао да га има. Спилберг, који је у вријеме снимања филма био у тридесетим годинама, још је био релативно близак својим субјектима по годинама, што се види у снажном емоционалном утицају филма, као и у надахнутој режији, посебно начин на који његова камера ради у висини дјечије главе, физички улажући у дјечији универзум и његов наивно-идеалистички став према дјечијем хумору, играма и укусу.

Филм је био заиста личан за Спилберга, о чему довољно говори чињеница да је одбио све понуде за развијање франшизе, укључујући и сопствену идеју.

Магија

Магазин "Емпајр" назвао је сцену лета Елиота и малог ванземаљца бициклом изнад шуме најмагичнијим тренутком у историји кинематографије. Сцена је посвета филму Виторија де Сике "Чудо у Милану" из 1951. године, једном од Спилбергових омиљених филмова. Спољашња сцена Ноћ вјештица и сцене јурњаве "летећег бицикла" снимљене су на ранчу Портер, а допринос италијанског дизајнера Карла Рамбалдија (дизајнирао и ванземаљце за "Блиске сусрете треће врсте") био је тријумф класичне аниматронике. Лутка је створена за три мјесеца по цијени од 1.5 милиона долара, а Спилберг је изјавио да је то нешто што само мајка може вољети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.