Документарни серијал “Српско коло” биће сниман и у Републици Српској

Разговарала: Весна ШУРБАТ

БЕОГРАД - Снимање документарног серијала “Српско коло”, које је национални и свесрпски пројекат, траје већ увелико по градовима Србије, а режисер и продуцент Жељко Мирковић у интервјуу за Срну истиче да је српско коло укоријењено у српски ДНК, те најављује снимање и у Републици Српској.

Документарни серијал “Српско коло” има 10 епизода од по 25 минута, у првој фази снима се у градовима Србије, од Суботице до Призрена, док је једна епизода снимљена и у Вашингтону, у САД, испред ДЖеферсон меморијала и Бијеле куће и на другим локацијама.

Наратор ће бити ДЖек Димић, амерички холивудски глумац српског поријекла, рођен у Босанској Дубици као Жељко.

Мирковић каже да овај национални пројекат препознаје коло као дио свесрпског идентитета, као и да се ради у сарадњи, између осталих, са Српском академијом наука и уметности /САНУ/ и Етнографским музејем.

Идеја је, наводи Мирковић, да се снимање у Србији у градовима од Суботице до Призрена у првом продукционом таласу заврши до краја године, а након тога би услиједила и снимања и у градовима Републике Српске, али и у региону, на простору бивше Југославије.

“А, онда идемо у наредних 10 епизода које ће се снимати у региону, територија бивше Југославије, и где ће се снимати пет епизода у Републици Српској”, рекао је Мирковић, напомињући да зна који ће градови бити обухваћени у снимању у Републици Српској, али да не жели да говори о детаљима.

Он напомиње да је ријеч о градовима који су центри одређених региона у Републици Српској и да неће бити заобиђени центри попут Бањалуке, Требиња, Бијељине и други.

Мирковић се нада да би, можда, са снимањем и у Републици Српској могло да се крене чак и на јесен, али да све зависи од динамике снимања предвиђене за Србији.

“У крајњем случају, ако се не стигне на јесен, онда ће снимање почети на пролеће када се време побољша и може да се крене са снимањем”, рекао је Мирковић, не желећи да открива који град у Републици Српској ће бити први за снимање.

Такође, додао је, биће снимано у Хрватској, Словенији, Црној Гори и Сјеверној Македонији.

“Где год да живи српски народ у региону ћемо снимати. А, онда улазимо у трећу фазу и идемо у друге градове ван бивше Југославије, али још је рано да о томе причамо”, каже Мирковић.

СРПСКО КОЛО ЈЕ МАГИЧНА ИГРА ДУБОКО УКОРИЈЕНЈЕНА У СРПСКИ ДНК

Мирковић подсјећа да је српско коло дио нематеријалне Унескове баштине од 2017. године, али и дио идентитета српског народа, те да је оно “једна магична игра која је дубоко укоријењена у српски ДНК и врло је врло важна, и по вертикали и по хоризонтали, за српски народ”.

“Важно је да причу о колу негујемо како због нас самих, тако и због других, јер коло управо може да представи једну врсту жмеке моћиж са којом можемо наш народ и нашу културу да представимо на најлакши могући начин”, рекао је Мирковић.

Он каже да је идеја да током снимања овог серијала у градовима од Суботице до Призрена, осим у Београду и на Косову и Метохији /у Београду игра национални ансамбл “Коло”, а на Косову ансамбл “Венац”/, играју локална локална фолклорна друштва.

“Да та локална фолклорна друштва донесу своју енергију, костиме и сво оно богатство које ти региони, у којима снимамо, поседују”, рекао је Мирковић, наводећи да је снимано у Пироту, Нишу, Зајечару, а слиједе Ужице, Суботица, Нови Сад...

Мирковић истиче да сваки град доноси једну специфичност, те да се може рећи да сви учесници овог националног и свесрпског пројекта схватају колико је он важан за српски народ.

“Толико тога наш народ има да понуди и покаже, тако да и ми сами уживамо у свим тим чаролијама и богатству које откривамо кроз само коло”, каже Мирковић.

КРОЗ КОЛО СРБИ СЕ ПОВЕЗУЈУ СА СВОЈИМ ПРЕЦИМА

Када је ријеч о специфичностима у игрању, обичајима и ношњи српског народа, Мирковић каже да се кораци се разликују од игре до игре, од региона до региона, али да енергија коју носи коло није од јуче или од прије 500 година, него је датира вијековама.

“Ви кроз коло откривате нешто што што носите дубоко укорењено у самом бићу. Када погледате српски родослов, он има 16 колена, где су први отац и мајка, а последњи су жбела пчелаж и жбели ораож, који се налази на нашим заставама. Када коло игра, ви осећате да носи енергију свих тих предака”, каже Мирковић.

И то је нешто, додаје, што се огледа не само у игри него и у ношњи, него је то једноставно нешто када се људи у колу несвјесно пребаце на неку другу фреквенцију и астрал, и практично се повежу са прецима.

Он је додао да то није само извођење фолклорних ансамбала на специфичним локацијама, него и разговори са стручним лицима из различитих области, етномузиколозима, етнографима, умјетницима, извођачима на инструментима који су специфични за тај крај.

Мирковић најављује да ће првих 10 епизода овог серијала бити завршено до краја године и да ће се презентовати како се шта буде завршавало.

“И онда треба да се емитује, а очекујемо да ће то бити пођеднако занимљиво и у Србији и у Републици Српској и у свим другим земљма где наш народ живи и где може да прати неку од платформи или канала”, каже Мирковић.

Он напомиње да ће организатори овог пројекта, који ће бити и забавни и образовни, сарађивати са парнерима попут РТС-а и Телекома, тако да тако да ће се серијал “Српско коло” наћи и на ТВ станицама, и на кабловским системима и платформама, како би се допрло до што шире публике.

Мирковић је подсјетио да су први кадрови снимљени у септембру прошле године у Београду, на Калемегдану, а да се снима на аутентичним локацијама у градовима у екстеријеру.

Након великог успеха који је остварио претходни документарни филм “Теслин народ”, који се квалификовао за номинацију за Оскара за дугометражни документарни филм 2020. године, “Оптимистик филм” и режеисер Жељко Мирковић започели су нови документарни филм и серијал “Српско коло”.

Овај пројекат реализује се у сарадњи са Националним ансамблом “Коло”, Етнографским музејом Београд, Српским националним савезом у Питсбургу /САД/, Националним ансамблом “Венац” са Косова и Метохије, Српском академијом наука и уметности /САНУ/ и Туристичком организацијом Србије.

Пројекат су до сада подржали Министарство културе и информисања Србије, Покрајински Секретаријат за културу Војводине, те градови Ниш, Пирот, Зајечар и Ужице, као и Српски културни центар “Опанчићи” у Вашингтону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.