Зашто је потрошња антидепресива у порасту
Најновији подаци Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ показују да су грађани БиХ у 2022. години утрошили 9.591.631 КМ на антидепресиве. Овај износ представља пораст у односу на претходних пет година; на примјер, 2017. године износ потрошње на антидепресиве био је 8.677.413 КМ. У 2022. години, највећи финанцијски удио у категорији антидепресива заузели су есциталопрам, сертралин и пароксетин који се примарно користе за третман великог депресивног поремећаја и генерализираног анксиозног поремећаја.
Овај тренд указује на све већу забринутост за ментално здравље у нашој земљи. Оправдано се поставља питање: да ли је ово одраз све већег стреса и изазова са којима се суочавамо у модерном добу?
Најчешће кориштени антидепресиви су есциталопрам, сертралин и пароксетин, који се примјењују у лијечењу депресивних поремећаја и генерализованог анксиозног поремећаја. Посебно је значајна потрошња бензодиазепина, који се користе за третман анксиозности у различитим психичким поремећајима, те хипнотика и седатива, углавном за лијечење несанице.
Ова статистика отвара бројна питања.
Да ли је дошло до повећања стварне потребе за овим лијековима, или је можда ријеч о лакшем приступу и већој доступности? Како социјални и економски фактори утичу на ментално здравље грађана? И најважније, шта се може учинити да се побољша ментално здравље и смањи потреба за медицинским интервенцијама?
Уважавајући све овдје наведено, значајно је истражити како се друштвене промјене одражавају на ментално здравље. Дигитална ера, економска нестабилност, социјална изолација, и пораст стреса на радном мјесту су неки од фактора који доприносе менталним обољењима. Важно је напоменути да постоје бројни приступи и терапије који могу помоћи у лијечењу менталних обољења, укључујући фармакотерапију, психотерапију, промјене у начину живота, те подршку заједнице.
Надаље, улога образовања и свијести о менталном здрављу не може се занемарити. Промовисање менталног здравља и превенција менталних обољења кроз образовне кампање могу имати значајан утицај на смањење стигме и потицање људи да потраже помоћ.
У свјетлу ових информација, постаје јасно да је потребна свеобухватна стратегија која укључује медицинске, психосоцијалне и образовне аспекте за рјешавање овог растућег проблема.
Заједничким напорима, можемо радити на стварању здравијег друштва гдје ментално здравље постаје приоритет.
Аутор је специјалиста психијатрије
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
