Забрана излагања цигарета удар на трговце
Сарајево, Бањалука - Нацрт закона о контроли и ограниченој употреби дувана, дуванских и осталих производа за пушење који је предложен у ФБиХ те Нацрт закона о заштити здравља становништва од дуванских и осталих производа за пушење који је предложила РС, међу најрестриктивнијим су у Европи и, уколико буду усвојени у садашњем облику, у значајној мјери утицаће на трговачки и угоститељски сектор, а самим тим и на пад прихода државе и броја запослених.
Поред потпуне забране пушења у угоститељским објектима и на јавним мјестима, међу одредбама које ће направити велике проблеме на тржишту је и она која говори о забрани излагања дуванских производа на видљивим продајним мјестима било које врсте. Забрана излагања у Европској унији је директивом из 2014. године одбачена као недјелотворна, а међународна истраживања која су рађена тим поводом показала су да се на тај начин не доприноси побољшању јавног здравља и смањењу малољетничког пушења. Посљедице ове мјере, односно забране излагања су пад промета због јачања нелегалног тржишта, губитак код трговаца од прихода, уговора и маржи те смањење броја радника. Исто тако, власници око 7.500 продајних објеката у БиХ гдје се данас могу купити цигарете, од којих је већина на рубу егзистенције, мораће преуредити свој простор и прилагодити га новим законима.
"Изложеност цигарета није фактор да ли се то продаје или не продаје и тиме се ништа не добија, поготово са становишта заштите здравља, јер пушачи уђу и кажу дајте ми те и те цигарете. То, уколико прође, трговцима ће само проузроковати додатне трошкове, јер ће морати наћи нови простор, преправити своје продајне објекте итд...", рекао је Богдан Марјановић, предсједник Асоцијације самосталних трговаца из Бањалуке.
О Нацрту закона о заштити здравља становништва од дуванских производа и осталих производа за пушење, посланици Народне скупштине РС расправљаће на сједници заказаној за почетак фебруара, а према незваничним информацијама, након тога вјероватно ће бити спроведена јавна расправа.
У ФБиХ јавна расправа већ је завршена и управо највише замјерки на закон било је на забрану излагања и потпуну забрану пушења у угоститељским објектима.
Да забрана излагања не доприноси паду броја пушача, говоре и случајеви попут Исланда, који је 2001. године први увео ову мјеру, међутим постотак пушача међу младима од 15 до 19 година порастао је са 14,4 одсто на 17,5 одсто у години када је забрана уведена.
У већини земаља Европске уније забрана излагања на продајним мјестима не постоји, а то поготово као обавеза није прописано ниједном директивом везаном за заштиту здравља становништва од дуванских производа и земљама је директивом али и Оквирном конвенцијом о контроли дувана остављена могућност, поред општих прописа, да самостално уређују ту област.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.