Власници дивљих објеката чекају нову шансу
Бањалука - Рок за легализацију бесправно изграђених објеката откуцао је посљедњег дана 2016. године, а према подацима локалних заједница, у Републици Српској остало је на хиљаде илегалних грађевина чији власници нису поднијели захтјеве за њихово озакоњење.
Судбина ових објеката је за сада непозната, због чега се многи власници уздају у то да ће добити нову шансу за легализацију своје грађевине.
У Одјељењу за просторно уређење Бањалука кажу да се велики број грађана који нису поднијели захтјев за легализацију распитује о могућности продужетка рока, док у Градској управи Бијељина истичу да су надлежном министарству упутили захтјев за нови рок.
- Од министарства смо, између осталог, тражили да покушају смањити и фиксне накнаде, те да се изнађе могућност смањења или укидања трошкова приликом претварања пољопривредног земљишта у грађевинско - рекао је начелник Одјељења за просторно уређење у Бијељини Миладин Ракић.
Да ли ће бити одређен нови рок за легализацију или ће власници нелегалних грађевина остати без крова над главом, за сада се не зна, а у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС истичу да су по истеку законског рока за легализацију од општина и градова затражили податке о броју поднесених захтјева.
- На основу података које добијемо из општина и градова направићемо анализу стања која ће бити пресудна за будуће кораке - рекли су у министарству.
Одјељење за просторно уређење града Бањалука лани је запримило више од 8.200 захтјева за легализацију бесправно изграђених објеката, од чега у децембру више од 5.100.
- Само у посљедњој седмици децембра поднесено је више од 2.800 захтјева, али многи су непотпуни, односно не садрже сву потребну документацију за покретање поступка, због чега ћемо звати странке да доставе документа која недостају - рекао је шеф Одсјека за легализацију Вук Вишекруна и додао да грађани који су поднијели захтјев улазе у процес легализације чак и у случајевима када је захтјев непотпун. Он је напоменуо да је од 2008. године, када је почео процес легализације, поднесено више од 19.500 захтјева.
- Од тог броја до сада је окончано више од 8.000 поступака, а тренутно је активно око 11.500 предмета за легализацију - потврдио је Вишекруна.
У Градској управи Бањалука додају да не постоје тачни подаци о броју грађевина за које није поднесен захтјев за легализацију, али сматрају да тај број није мали.
Према подацима Одјељења за просторно уређење града Приједор, до краја 2016. поднесено је око 2.200 захтјева за легализацију.
- Иако не располажемо прецизним информацијама, сматра се да у Приједору има око 5.000 нелегалних објеката, а то што су поднесени захтјеви не значи да ће објекти бити и легализовани, јер треба да буде испуњен низ законских обавеза - рекли су у Градској управи.
У Градској управи Бијељина процјењују да на подручју њиховог града има око 8.000 нелегалних објеката.
- Поднесено је више од 4.000 захтјева, а само лани смо примили 2.044 захтјева за легализацију, од чега је ријешено 105 - рекли су.
Проблем са нелегалним грађевинским објектима има и Зворник.
- Поднесено је 2.900 захтјева и до сада смо ријешили њих око 700. Процјењује се да је остало око 1.000 нелегализованих стамбених објеката - рекли су у Градској управи Зворник.
Добојлије су током прошле године предале 1.245 захтјева за легализацију, од чега у децембру 916.
- Лани је ријешен 171 захтјев и то 149 позитивно, а 22 захтјева су имала непотпуну документацију - рекао је в.д. начелника Одјељења за просторно уређење града Добој Милан Ћорић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
