Сутра обиљежавање 78 година од битке на Козари, у недјељу страдања Срба у Подрињу

Срна
Сутра обиљежавање 78 година од битке на Козари, у недјељу страдања Срба у Подрињу

БАЊАЛУКА - Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова организује сутра на Мраковици обиљежавање 78 година од битке на Козари, а у недјељу, 5. јула, у Братунцу обиљежавање страдања око 3.500 Срба у Подрињу и Бирчу, једног од највећих страдања српског народа у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је новинарима у Бањалуци да је битка на Козари била позната и као козарачка епопеја.

“Сигурно би било примјереније да се зове велико страдање српског народа 1942. године у Другом свјетском рату. То је простор на којем је почињен један од највећих геноцида у Другом свјетском рату”, рекао је Милуновић, који је предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Он је навео податке према којима је 12. јуна 1942. године затворен обруч на Козари у којем се нашло око 3.500 партизана, 500 рањеника и око 80.000 цивила у збјеговима, док је на другој страни било 15.000 припадника њемачких снага, те око 21.000 усташа и домобрана, док су мађарске топовњаче са Саве дјеловале по дубини територије.

“Била је херојска битка и обруч је пробијен у ноћи између 3. и 4.јула. Дио цивила је успио да се извуче, негдје око 10.000 људи, док су се сви остали морали повући дубље у Козару и непријатељске јединице су данима чешљале терен и према њуховим подацима из збјегова у логоре је спроведено око 68.000 лица”, навео је Милуновић.

Он је додао да је више од 140 села потпуно уништено.

Милуновић је истакао да је највећи дио тих цивила побијен у усташким логорима смрти, док су преживјели они који су, како је рекао, имали срећу да буду одведени у радне логоре у Њемачку, наводећи и усташке податке да од 23.858 дјеце пописаних у логорима, око 12.000 њих било са Козаре.

“Ниједна фашистичка земља, мада су чинили страшне злочине над цивилима, нису имале логоре за дјецу. То је имала само НДХ”, нагласио је Милуновић.

Програмом обиљежавања предвиђено је у 10.00 часова служење парастоса на Спомен крсту, а у 10.45 часова полагање вијенаца и цвијећа на спомен обиљежју.

У организацији Одбора Владе Српске за његовање традиција ослободилачких ратова у недјељу, 5. јула, у Братунцу ће бити обиљежено страдање око 3.500 Срба у Подрињу и Бирчу у протеклом рату.

Милуновић је рекао да је страдање српског народа на том подручју почело још прије избијања оружаних сукоба на подручију БиХ, када је у априлу 1992. године у Поточарима из засједе убијено пет војника тадашње ЈНА, у Осмачама је након тога убијено још десет лица, а 8. маја је убијен Горан Зекић, судија Основног суда у Сребреници и народни посланик.

“Тиме је почео терор Насера Орића и његових хорди над срским становништвом. Они су од тада, па до половине јануара 1993. године убили преко 2.000 лица, извршили су преко 60 напада на српска села која су опљачкали, разорили, уништили и побили све живо пред собом”, подсјетио је Милуновић.

Он је навео и злочин на Глођанском брду учињен над заробљена 52 борца Војске Републике Српске, који су убијени у страшним мукама.

Милуновић је рекао и да је Војска Републике Српске током 1993. године извршила контраофанзиву у намјери да се сачува територија и преостало становништво, поразивши снаге Насера Орића које су се повукле у Сребреницу, коју је међунардона заједница одредила за заштићену и демилитаризовану зону, а која је “била све само то не”.

Он је нагласио да су Орићеве снаге и након проглашења демилитаризоване зоне наставили са нападима на српска села, истичући да су напади најчешће извођени на православне празнике.

Милуновић је рекао да је око 3.500 Срба страдало на подручју Подриња и Бирча, од чега су на подручију Сребренице, Зворника, Скелана, Милића, Братунца, Власенице и Осмака страдала 2.652 лица српске националности.

“Потребно је истаћи да је врло мали број лица, неколико припадника такозване Армије БиХ осуђен за те злочине. Насер Орић који је не само тиме командовао, него и предводио нападе и злочине, правоснажно је ослобођен. Највећу казну од 13 година затвора добила је Елфета Весели за убисто дјечака Слободана Стојановића, док су остале казне пуно мање”, рекао је Милуновић.

Програмом обиљежавања на Војничком гробљу у Братунцу у 11.00 часова биће служен парастос, а након тога полагање вијенаца и цвијећа.

Ова два обиљежавања ће се обавити у складу са одлукама Републичког штаба за ванредне ситуације о забрани окупљања преко 50 лица на јавном скупу.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана