Раде Растока, директор Агенције за банкарство Републике Српске: Банкарски сектор очувао стабилност

Маријана Миљић
Раде Растока, директор Агенције за банкарство Републике Српске: Банкарски сектор очувао стабилност

Банкарски сектор Републике Српске, упркос бројним изазовима којима је био изложен, задржао је стабилност и сигурност, рекао је директор Агенције за банкарство РС Раде Растока, који је недавно преузео ову дужност.

Навео је и да према подацима са којима располажу, све банке у РС испуњавају прописане услове у погледу капитала и ликвидности.

- Константан раст депозита, посебно становништва, указује на то да повјерење у банкарски сектор није нарушено у значајнијој мјери - казао је Растока. 

* ГЛАС: Који ће бити Ваши приоритети на челу Агенције за банкарство РС?

РАСТОКА: Највиши приоритет је обезбјеђење сигурног и стабилног банкарског система који ће одговорно обављати пословање, те обезбиједити највиши ниво услуга и подршке привреди и грађанима. Адекватна капитализованост, ликвидност банака и банкарског система, као и ефикасан надзор предуслови су за остваривање овог приоритета, те ће и активности Агенције бити фокусиране на наведене сегменте. Такође, у приоритету је и реорганизација у складу са новим законским рјешењем о Агенцији и израда подзаконских прописа.

* ГЛАС: Какво је тренутно стање у банкарском сектору РС?

РАСТОКА: Упркос успореним економским активностима и отежаном пословању у привреди, банкарски сектор је у полугодишту ове године задржао стабилност, адекватну капитализованост, задовољавајућу ликвидност и добру профитабилност. Седам банака је остварило нето добит од 64 милиона КМ, што је више него у истом периоду 2016. године. Једна банка је имала губитак од 0,6 милиона КМ.

* ГЛАС: Да ли је и колико дестабилизовано стање у банкарском сектору након пропасти двије банке?

РАСТОКА: Поред бројних изазова којима је био изложен, банкарски сектор РС задржао је стабилност и сигурност, са очуваним повјерењем повјерилаца и клијената. Константан раст депозита, посебно становништва, указује да повјерење у банкарски сектор није значајно нарушено и поред чињенице да је у претходном периоду одузимање дозвола двјема банкама у одређеној мјери утицало на повјерење грађана и привреде. Проблем неквалитетних кредита је и даље присутан, иако имамо тренд њиховог пада. Упркос томе, учешће неквалитетних кредита је и даље значајно. Поред активности банака на рјешавању овог проблема, једно од могућих рјешења јесте и стварање услова за развој тржишта неквалитетних кредита, а што подразумијева израду квалитетног законског оквира.

* ГЛАС: Да ли постоји опасност да у Републици Српској пропадне још која банка?

РАСТОКА: Стално спекулисање медија о наводној пропасти појединих банака негативно утиче на рад прије свега тих банака, али и банкарског сектора у цјелини, те је од изузетне важности одговоран приступ свих по овом питању, посебно медија. Рад банака уопште, а прије свега банака које се баве традиционалним банкарским пословима, заснива се на повјерењу и веома је битно да се оно не наруши. Према подацима са којима располажемо, све банке у РС испуњавају прописане услове у погледу капитала и ликвидности. Нико не треба да има сумњу у нашу одлучност да, у оквиру својих законских надлежности предузмемо све прописане мјере надзора према појединачним банкама у случају да не испуњавају захтјеве регулаторног оквира.

* ГЛАС: Да ли грађани РС губе повјерење у банкарски сектор?

РАСТОКА: Повјерење у банке и банкарски сектор у свакој земљи може се препознати по више показатеља, а у нашим приликама најпоузданија оцјена повјерења је ниво и тренд штедње грађана. Тренд раста депозита грађана присутан је од 2008. године, а у првих шест мјесеци штедња је расла за шест одсто, што је показатељ повјерења грађана у банкарски сектор РС. Раст депозита грађана добија посебно на значају у условима перманентног смањења каматних стопа.

* ГЛАС: На који начин је могуће унаприједити стање у банкарском сектору?

РАСТОКА: Нови Закон о банкама РС би, заједно са пакетом подзаконских прописа, поред усклађивања са европском регулативом и међународним стандардима требало да омогући даље јачање банкарског сектора и његове способности да успјешно одговори на будуће изазове. Подзаконски прописи, који су у фази објављивања и припрема за примјену, довешће до јачања банкарског сектора у смислу строжих капиталних захтјева, унапређења корпоративног управљања, ограничења финансијске полуге, великих изложености, а тиме допринијети и финансијској стабилности у цјелини.

* ГЛАС: Како ће бити ријешено питање супервизије системски значајних банака?

РАСТОКА: С обзиром на то да би евентуално погоршање финансијског стања ових банака могло довести у опасност стабилност финансијског сектора у цјелини, те да ризици којима су изложене прерастају у системске ризике, неопходан је посебан третман ових институција како у смислу строжих капиталних и других захтјева, тако и супервизорског приступа. Такође, за системски значајне банке које уђу у финансијске потешкоће успостављен је и регулаторни оквир реструктурирања чији је циљ елиминисање негативних посљедица по финансијски сектор. Агенција интензивно ради на изради методологије за утврђивање системски значајних банака која ће садржавати опште прихваћене критеријуме прописане од стране Базелског комитета и европске регулативе.

Нови закон

* ГЛАС: Колико ће нови Закон о банкама РС унаприједити стање у банкарском сектору?

РАСТОКА: Нови Закон о банкама РС доноси бројна побољшања, од којих су најважније одредбе са циљем јачања корпоративног управљања, бољег управљања ризицима, јачања капиталне основе и увођења додатних заштитних слојева капитала, јачања надзорне функције Агенције, те унапређења одредаба о ликвидацији банке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана